Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22668
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22772
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:750
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:114
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Agronomska revija
 •  [svi tekstovi]

Gajenje priplodnih junica

POJMOVNIK GOVEDARSTVA (11)

Mogućnost poboljšanja proizvodnje na govedarskoj farmi bazirana je, u dobroj meri, na kvalitetu priplodnog podmlatka koji će biti korišćen za zamenu krava. Upravo zbog toga, primarni zadatak u gajenju grla za remont je da se dobiju junice koje će u proizvodnim sposobnostima biti superiornije od proseka krava obuhvaćenih izlučenjem. Da bi se odgajila dobra junica, nužno je da se vodi računa o njenom nasleđu, ishrani i menadžmentu. Genetika obezbeđuje potencijal svake individue, ali druga dva faktora određuju stepen njegove realizacije.

Polazeći od navedenih pretpostavki, tehnološki proces u gajenju junica ima izuzetno veliki značaj, kome se na pojedinim farmama, nažalost, ne poklanja odgovarajuća pažnja. Prisutna je, naime, praksa da se proizvodnja vezana za ovu kategoriju goveda tretira kao drugorazredna, pri čemu se, neretko, čine značajne greške u držanju i smeštaju, a naročito u ishrani. Posledice koje obično nastaju zbog tih propusta, posebno onih učinjenih u ranom uzrastu, u prvoj godini života, često su takve da ih ni znatno poboljšani uslovi u kasnijem periodu ne mogu otkloniti ili ublažiti. Konačan rezultat je dobijanje manje kvalitetnih priplodnih grla koja nisu u stanju da realizuju očekivano povećanje proizvodnje predviđeno odgajivačko-selekcijskim programom. Prema tome, kada je u pitanju gajenje junica, može se reći da je ono jednostavnije od procesa u proizvodnji mleka ili teladi, ali i veoma značajno u tehnološkom lancu na farmi. Osnovni cilj je da se proizvede priplodna junica koja će se kao krava dugo koristiti u proizvodnji, pokazivati dobru plodnost i imati visok proizvodni potencijal.

Značaj nasleđa

Nasleđe junica određeno je kvalitetom i tačnošću procene priplodnih vrednosti njihovih roditelja. Da bi se dobila grla s boljom naslednom osnovom, potrebno je da se u sistemu parenja koriste visoko kvalitetni bikovi i krave, koje su u proizvodnim osobinama na koje se vrši selekcija iznad prošeka populacije. Kada je reč o očevoj komponenti, mogućnosti su značajne, jer je uglavnom moguće da se obezbedi seme takvih bikova. Međutim, broj krava koji će biti obuhvaćen izborom za proizvodnju junica u mnogim stadima je određen uslovima na farmi. U prvom redu to su procenat oteljenih krava unutar jedne godine i gubici ženskog podmlatka od rođenja do uvođenja u kategoriju krava. U pojedinim zapatima, naime, prisutni su značajni problemi u reprodukciji krava, uslovljeni, pre svega, propustima u organizaciji na otkrivanju estrusa i pravovremenog osemenjavanja, kao i u obezbeđenju adekvatne ishrane. S druge strane, gubici ženskog podmlatka mogu da iznose i do 30%, uključujući one pri rođenju, do zalučenja, zbog nesteonosti i pri partusu. Zbog toga je često neophodno da se sva odgojena ženska telad zadrže za priplod, nezavisno od kvaliteta njihovih majki, čime je limitiran izbor i smanjen intenzitet selekcije, odnosno, genetski napredak po toj liniji selekcije. Izbor najboljih ili više dobrih bikova za osemenjavanje svih plotkinja u stadu tada je alternativa za bolje nasleđe junica.

Telesni razvoj

Samo se od dobro razvijenih junica u pogledu telesnog okvira i težine mogu očekivati prvotelke s poželjnim reproduktivnim i proizvodnim osobinama. To daje osnovu za njihovo duže korišćenje u proizvodnji i manji remont stada.

U gajenju junica potreban je ravnomeran i pravilno regulisan tok njihovog porasta, koji će ih, na kraju, u prvu laktaciju uvesti s odgovarajućom telesnom masom. Odstupanja od optimalnog razvoja, posebno depresija u prvoj godini života, utiču značajno na zaostajanje i u drugoj godini.

tabela 1

Telesna masa junica bila je najčešće ispitivani parametar. Sugeriše se da se postigne veće težina pri teljenju, jer takva grla ostvaruju veću mlečnost u laktaciji. Kohn (1997), sumirajući nekoliko navoda, kao ciljne vrednosti za telesnu masu u pojedinim uzrastima daje normative (tabela 1)

Da bi se postigla navedena telesna masa u pojedinim periodima rasta, potreban je u prvoj godini prosečan životni (od rođenja) dnevni prirast od 700 do 750 g i u drugoj godini prosečan dnevni prirast od 450 do 600 g.

Optimalna telesna masa holštajnskih junica pre partusa, po Hoffmanu (1997), je 620 kg (raspon 595 - 645 kg), sedam dana posle porođaja u granicama od 536 do 581 kg i 30 dana po teljenju u rasponu od 500 do 541 kg. Za junice iste rase, kada je telesna masa krava sa završenim porastom 680 kg, Veepromagazine (2005) daje vrednosti za nekoliko pokazatelja njihove telesne razvijenosti pri optimalnom rastu grla (tabela 2).

tabela 2

Sa godinu dana uzrasta, junice normalno odgajane, treba da postignu telesnu masu veću od 300 kg, odnosno oko 50% od težine krava sa završenim porastom. Od posebnog značaja za kasniju proizvodnju je da pri prvom osemenjavanju njihova masa tela bude oko 400 kg.

Merenje obima grudi je jednostavan, a relativno pouzdan način za praćenje telesne mase i rasta junica u određenim periodima njihovog gajenja, npr. na pašnjacima ili farmama gde nema stočne vage. Za orijentaciono određivanje težine junica mlečnog tipa na bazi obima grudi mogu se koristiti odnosi dati u tabeli 3 (Linn i sar., 1981).

tabela 3

Visina tela junica takode je važna i ona je u odgovarajućem odnosu s njihovim uzrastom i težinom. Da bi se videlo da li su visina i uzrast junica adekvatni, treba meriti visinu krsta. Značajno je da junice još u prvoj godini života postignu adekvatnu visinu da bi imale korektnu ovu meru kao krave. Visina krsta od 130-131 cm ukazuje na telesnu masu od 375-400 kg, odnosno da junice mogu biti osemenjene. Pri teljenju, visina krsta treba da je oko 145 cm (Veepromagazine, 2005).

Ishrana

Ishrana junica je od značaja za njihov porast, uspeh oplodnje pri prvom osemenjavanju, mlečnost i plodnost po teljenju, kao i zdravlje i kasniju proizvodnu sposobnost u periodu korišćenja kao mlečne krave.
Za bolje razumevanje uticaja ishrane junica na njihovu mlečnost u prvoj laktaciji, potrebno je prethodno kratko razmotriti rast i razvoj mlečnih žlezda.

Poznato je da se mlečne žlezde formiraju još u fetalnoj fazi života ženske teladi, ali je epitelno (sekretorno) tkivo pri rođenju još uvek rudimentirano. Ima malo ćelija mlečnih kanala u blizini mlečne cisterne, ali nema alveola. S druge strane, neepitelno tkivo (vezivno tkivo - stroma) i sistem krvotoka su dobro razvijeni. U prvim mesecima po rođenju, mlečne žlezde rastu istom brzinom kao i telo životinje (izometričan rast), a nakon 2 - 3 meseca uzrasta počinje njihov brži rast od tela (alometričan). U toj fazi je naročito brz porast masne podloge i kanala koji se granaju u njoj. Alometričan rast mamarnih ćelija je usko povezan s razvojem reproduktivnih organa junice i prestaje pri pojavi puberteta ili kratko nakon toga. U tom stadijumu razvoja, mlečne žlezde junice su teške oko 2 do 3 kg, od kojih sekretorno tkivo samo 0,5 do 1 kg. I dok u juvenilnoj fazi adipozno i vezivno tkivo čine 85% mlečne žlezde junice, pri kraju bremenitosti njihovo učešće se smanjuje na 40%, a lobulo-alveolarni sistem i alveolarne šupljine zauzimaju 60%.

Sadašnje shvatanje je da nivo ishrane za visoke dnevne priraste u periodu do puberteta junica ima negativan uticaj na rast mlečnih žlezda, i to počev od 3. meseca života. Visoko energetski obroci dovode do utovljenosti (prekondicioniranja) grla i ireverzibilnog odlaganja masti u vimenu, koje smanjuje izgradnju sekretornog tkiva u njemu. Posledica je manja mlečnost u prvoj, ali i u sledećim laktacijama. Pored ovoga, utovljenost junica uslovljava i tzv. tovni sterilitet, zbog malih, «spavajućih» jajnika.

Zalučenjem teladi završava se najskuplji period ishrane podmlatka. Nakon toga, u ishrani priplodnih junica naglasak se stavlja na veću ekonomičnost obroka, vodeći računa, pri tome, da se u prvoj godini života što više iskoristi njihov potencijal za porast, ali bez preobimne kondicije. To je period u kome je ishrana kritičan faktor. Potrebno je da se sva tkiva i vitalni organi razvijaju bez prekida i poremećaja, jer bolja ishrana kasnije, u periodu bremenitosti, ne može da nadoknadi prethodno manji rast veličine tela.

U ishrani mladih junica, posebna pažnja se poklanja kvalitetu kabastih hraniva. Veoma dobro seno i izvanredno fermentisana silaža treba da čine pretežni deo obroka. Kao dodatak, za grla do 200 kg telesne mase obezbeđuje se koncentrat od 2 kg, a za starije junice, do 350 kg, oko 1 kg. Nakon osemenjavanja, količina koncentrata može da se smanji na 0,5 kg. Određene preporuke upućuju na posebnu pažnju u ishrani junica koje se približavaju uzrastu za osemenjavanje. Poboljšana ishrana 3-4 nedelje pre i 2-3 nakon osemenjavanja, po njima, uslovljava intenzivnije ispoljavanje gonjenja, sinhronizaciju estrusa i bolje rezultate u oplodnji. Ovo poboljšanje se može ostvariti povećanjem količine hrane ili nivoa ishrane, najčešće udelom koncentrata u obroku.

Potrebe junica u hranljivim materijama u prvom periodu bremenitosti nisu značajno povećane, zato što je plod sve do petog meseca gravidnosti relativno mali (2,5 - 3,0 kg). Nakon toga, njegov porast je intenzivniji, posebno u osmom i devetom mesecu. Zbog toga je od izuzetne važnosti da ishrana u poslednjih 60 dana steonosti, količinom i kvalitetom, omogući normalan porast majke i ploda i stvaranje određenih telesnih rezervi neophodnih za prve nedelje buduće laktacije. Međutim, ishrana za dobru kondiciju pri teljenju nikako ne znači postizanje utovljenosti grla, kako u ovom, tako i u bilo kom drugom periodu gajenja, od zalučenja do teljenja. Da bi se izbegla utovljenost, u drugoj godini života treba voditi računa o količini kukuruzne silaže koja se daje junicama.

Na 6 do 8 nedelja pre očekivanog teljenja treba početi s promenom tipa obroka junica. Postepeno se povećava količina koncentrata, tako da se na desetak dana pre partusa postigne konzumiranje od približno 4 kg. Povećanje količine koncentrata, međutim, u dobroj meri, biće određeno i stanjem vimena, te u slučaju njegovog edema neophodno je da se za izvesno vreme odgodi, a nakon toga da se čini veoma obazrivo. Potrebno je, takođe, da se uvode hraniva koja će se koristiti na početku laktacije, jer se time omogućuje populaciji buražnih mikroorganizama razvoj u proporcijama za efikasno metabolisanje visoko energetskih obroka muznih krava.
Kao osnovne principe u ishrani junica, Kohn (1997) navodi sledeće:
• konzumiranje SM: oko 2% od TM,
• koncentracija energije/kg SM hrane: 5,2 MJ NEL i
• sadržaj sirovih proteina u ukupnom obroku (SM): oko 15%.

Međutim, koncentracija energije u obroku treba da se podešava prema toku rasta junica. Tako, za grla u uzrastu od 6 meseci treba da iznosi 6,2, od 12 meseci 5,3 i pri kraju druge godine života 4,3 MJ NEL/ kg SM.

Za optimalan rast junica potrebna je i odgovarajuća količina proteina u obroku. Njihov nedostatak usporava rast tkiva. Tek zalučenim teladima, kako ističe Konersmann (2004), treba ponuditi obroke sa 18 do 19% sirovih proteina po kg SM. S porastom težine sadržaj proteina se smanjuje, do oko 14 do 15% u vreme osemenjavanja junica. Nakon toga, sadržaj od 13% sasvim je zadovoljavajući. Četiri nedelje pre očekivanog partusa, sadržaj sirovih proteina u SM obroka treba povećati na oko 16%.

Dobar obrok podrazumeva zadovoljenje potreba junica i mineralnim materijama, posebno u Ca i P. Po Zeremskom (1987), u određenom uzrastu, na 100 kg TM treba obezbediti količinu ova dva minerala i soli (tabela 4).

tabela 4

U vezi s ishranom junica, neophodno je razmotriti i fenomen kompenzacionog porasta. Poznato je, naime, da ako se mlade životinje u jednom periodu podvrgnu pothranjenosti, njihov rast biće usporen. Ali kada se, nakon toga, stave na optimalan režim ishrane, rastu brže nego one koje su normalno hranjene. Reč je o kompenzacionom porastu, kojim se nadoknađuje zaostajanje rasta u prethodnom periodu. Međutim, potrebno je da se naglasi da goveda imaju mali kapacitet za kompenzaciju zaostalog porasta i ta nadoknada nikad nije potpuna. Zbog toga, junice treba hraniti u čitavom periodu gajenja prema normativima koji omogućuju njihov adekvatan rast i uvođenje u proizvodnju mleka u uzrastu od 24-26 meseci.

Prof. dr Georgi Antov

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu