Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:17990
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:14168
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:663
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:169
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Agronomska revija
 •  [svi tekstovi]

Alatke i oruđa za oranje - drveni plugovi u muzejima Vojvodine

Uvod

IVAN ČAKAN
kustos, Muzej Vojvodine, Novi Sad
Rad objavljen u katalogu izložbe "Alatke i oruđa za oranje" u Poljoprivrednom muzeju u Kulpinu;
izdavač:
Muzej Vojvodine, Novi Sad, 2005. i "Zemljoradnja u Vojvodini"; izdavač KID Pčesa, Novi Sad, 2006.

Skraćenice:
IMS - Istorijski muzej Srbije Beograd
MSSM - Muzej Srema Sremska Mitrovica
MV - Muzej Vojvodine Novi Sad MZRK - Muzejska zbirka Ruski Krstur
NMV - Narodni muzej Vršac

Motike paralice

• Motike paralice od jelenskih rogova, Vatin, bronzano doba 1700-1450. godine p. n. e. Rekonstrukcija rada motikama paralicama. Zemlja je parana, "orana" ovakvim koštanim motikama od eneolita do ranog gvozdenog doba
Muzej Vojvodine, stalna postavka, Novi Sad, 1997.

Prema najstarije datiranim arheološkim nalazima, čovek je počeo da se bavi zemljoradnjom u neolitu, koji na ovom prostoru traje od 6000. do 3200. godine p. n. e.
{Muzej Vojvodine, Novi Sad, 2005. i "Zemljoradnja u Vojvodini"; izdavač KID Pčesa, Novi Sad, 2006.}
U ovom periodu stvaraju se prva stalna naselja, javlja se nova obrada kamena glačanjem i razvijaju se zanati. Zemlja je tada obrađivana ručno, alatkama načinjenim od raspoloživih materijala: zašiljenim kolčevima ili motikama od kamena, prirodnih grana, rogova kostiju. Pretpostavlja se da su prva rala nastala upravo od savijenih grana koje su ljudi vukli i na taj način parali zemlju. U početku je smišljeno gajenje biljaka bilo jedva značajnije od sakupljanja plodova i kao takvo, pored lova i pripitomljavanja životinja, bilo jedan od izvora egzistencije tadašnjeg stanovništva. Od početaka kultivisanja zemlje prošao je dug period u razvoj oruđa za oranje, koji traje sve do današnjih dana.

Koštana alatka za paranje zemlje

• Koštana alatka za paranje zemlje, Svilojevo, Gaj, Apatin, eneolit, bakarno doba kostalačke kulturne grupe, 2800 - 2400. godine p. n. e. Pronađena je sondažnim iskopavanjem 1957. godine

Prve alatke bile su manjih dimenzija. Korišćene su za iskopavanje jestivog korenja, uništavanje korova, prekopavanje zemlje pre setve i slično. Prelaznu fazu ka prvim oraćim spravama čine motike paralice. Za razliku od ručnih riljeva one imaju specijalizovaniju funkciju, koja se prvenstveno odnosi na paranje zemlje pre setve. Od običnih motika razlikuju se po tome što imaju šiljast vrh i više liče na pijuk. Verovatno su nasađivane na dugačka držalja, pomoću kojih su ih ljudi vukli i tako parali, "orali" zemlju. Da su ove male koštane alatke imale upravo ovu funkciju, svedoče preistorijski crteži sa stena u severnoj Evropi. Nalazi motika paralica sa ovog područja potiču iz Vatina, 1700 - 1450. godina p. n. e.

Nakon domestikacije, životinje su korišćene za poljske radove. Ovaj period počinje od bronzanog doba, u kojem je bilo poznato gajenje svih vrsta domaćih životinja uključujući i konje. Domaćim životinjama, a naročito govečetu i konju, posvećivana je posebna pažnja, one su korišćene za transport, obradu zemlje, ishranu. U bronzanom dobu javljaju se rala, sprave za oranje koje su vukle životinje. Njihov pronalazak nije isključio upotrebu ručnih alatki i motika paralica, koje se u praksi susreću i u ranom gvozdenom dobu.

Bronzano doba u Vojvodini reprezentuje izuzetan primerak raonika za ralo pronađen na lokalitetu Borđoš kod Novog Bečeja. Datiran je na oko 1100 - 1000. godina p. n. e. To je jedini takav primerak sa ovog područja. Raonik predstavlja tehnološki napredak u obradi zemlje.

"Raonik sa Borđoša smatramo značajnim tehnološkim napretkom u obradi zemlje i jednim od ključnih dostignuća u istoriji poljoprivrede u Panonskoj kotlini. Vezujemo ga za kulturu Gava - Belegiš II i datujemo u ha AI, u vreme velike produkcije bronze".
{Medović Predrag: "Raonik (lemeš) rala sa Borđoša kod Novog Bečeja (Banat)", RVM, br. 35. Novi Sad, 1993.}

• Bronzani raonik sa lokaliteta Borđoš kod Novog Bečeja, oko 1000. godina p. n.e.

Bronzani raonik

Sličan raonik iz istog perioda pronađen je na teritoriji centralne Srbije, kod Požarevca. Ovaj pronalazak potvrđuje da raonik sa Borđoša nije usamljen primerak, već da su ovakvi bronzani raonici upotrebljavani na širem području.

Gvozdeno doba karakteriše upotreba gvozdenih raonika. Ovi raonici masovnije su upotrebljavani u mlađem gvozdenom dobu kada se u Evropi javljaju i prvi plugovi. Ralo sa gvozdenim raonikom preuzela je rimska civilizacija i ono je sa izvesnim poboljšanjem u konstrukciji egzistiralo kroz ceo srednji vek, zadržavši se na Balkanskom poluostrvu do sredine 20. veka.
{Popović, Ivana, Antičko oruđe od gvožđa u Srbiji. Narodni Muzej, Beograd, 1988.}

• Oritci za čišćenje raonika od blata, Hrtkovci, Gomolava, 1. vek p. n. e.

Oritci za čišćenje raonika

Upotreba pluga na ovom prostoru počinje u antičkom periodu. Njegova pojava nije označila i prestanak korišćenja rala, već su ove dve vrste oraćih sprava istovremeno bile zastupljene više veko

Ralo

Prvo konstruktivno složenije oruđe za oranje je, verovatno, ralo, koje se na ovom prostoru pominje do 18. veka kada ga zamenjuje plug. Nije utvrđeno kada je tačno na teritoriji Vojvodine plug potisnuo ralo iz upotrebe, ali je činjenica da su obe ove oraće sprave istovremeno korišćene dug vremenski period. Na terenskim istraživanjima ni u jednom naselju nije zabeležen podatak o njegovoj upotrebi. Veoma bleda su sećanja i na drveni plug, jer je i on u potpunosti izobičajen do kraja 19. veka.

Prilikom kolonizacije Vojvodine sredinom 18. veka, u Banatu je svakoj novodoseljenoj porodici ili dvema porodicama zajedno, dodeljivan po jedan drveni plug, kao uobičajeno oruđe za obradu zemlje; rala se ne spomi- nju. Konstruktivno i funkcionalno posmatrano, ralo je posebna oraća sprava sa više specifičnosti. Raonik mu je uvek simetričan, oštar sa obe strane, i on zemlju para odbacujući je na obe strane. Ralo nema dasku i ne prevrće zemlju kao plug. Ima četiri osnovna dela: oje, ručicu, kozlac i plaz koji može biti od istog komada drveta od kojeg je ručica ili je pak načinjen od posebne daske.
{Bratanić, Branimir,"Oraće sprave u Hrvata, oblici nazivlje, raširenje", Publikacija etnološkog seminara sveučilišta u Zagrebu, 1. Zagreb, 1939.}

Oritci za čišćenje raonika

• Raonik rala. Sremska Mitrovica, njiva na imanju "Zelengora", 3-4 vek, 18x8 cm

Oje je uvek dugačko i direktno se spaja za jaram u koji se hvataju volovi. Ralo nikada nema kolečke i uvek ima samo jednu ručicu. U Evropi su poznata rala sa kolečkama, ali ona nisu karakteristična za naše krajeve. Kozlac je donjim delom fiksiran za plaz, a gornjim je pričvršćen za oje, čineći tako čitavu drvenu konstrukciju čvršćom. Dubina oranja podešava se podizanjem, ili spuštanjem oja pomoću klinova, kojima je ono pričvršćeno za kozlac i ručicu. Prilikom oranja, kao vučna snaga, koriste se jedan ili dva vola.

Drveni plugovi

Drveni plug je najstariji tip oruđa sačuvan u muzejima Vojvodine. Kao sprava koja je mnogo povoljnija za oranje ravničarskih površina, on je potisnuo iz upotrebe ralo i bio široko zastupljen do sredine 19. veka. Velika prekretnica u razvoju plugova nastaje sredinom 19. veka kada se javljaju prvi fabrički gvozdeni plugovi od kojih su vrlo brzo nastali savremeni plugovi sa mašinskom vučom. {Najpoznatije fabrike plugova u Evropi osnovane su: Rudolf Sak, Lajpcig, 1863; Eberhard, Ulm, 1854; H.F. Eckert, Berlin, 1846; J.& F. Honjart, Engleska, 1837; Rudolf Bacher, Austorugarska, Češka, 1890; Ronsomer, Sims & Head, Engleska, 1785. Kod nas su najčešće korišćeni eberhard plugovi, poznatiji pod nazivom divlji vepar.} Za razvoj pluga značajan je upravo period do pojave fabričkih plugova. Uprkos svojim karakteristikama - lakše, brže i efikasnije preoravanje zemlje, fabrički plugovi potisnuli su iz upotrebe stare drvene plugove tek krajem 19. veka. Druga polovina 19. veka predstavlja prelazni period u kojem su istovremeno korišćeni fabrički i drveni plugovi koje su pravili seoski kovači i kolari. Na iščezavanje drvenih plugova uticala je i tadašnja agrarna politika koja je, težeći za unapređenjem zemljoradnje u ovim krajevima, podsticala brže uvođenje savremenijeg metalnog pluga.

Obrada zemlje drvenim plugom predstavljala je težak i iscrpljujući posao, za koji je bila neophodna upotreba većeg broja volova ili konja za vuču. Setva pšenice ili drugih kultura morala se obaviti na vreme, pa se i oranje moralo izvršiti u vremenski ograničenom periodu. Na ovim prostorima zemlja je bila teška, te su se plugovi lako lomili, zbog čega su domaćinstva imala i po nekoliko plugova.

Opisujući terezijanske kolonizacije u Banatu, E. Šimša piše: "Na prvom mestu među alatkama bila su oruđa za zemljoradnju. Među njima, pre svega, plugovi. Pošto je zemlja u Banatu veoma teška i naročito u početku je mogla da bude orana samo sa po šest volova ili konja, morala su uvek da oru po tri domaćinstva zajedno, koja su zajednički posedovali po jedan plug sa raonikom i jedan plug bez gvožđa, kao rezervu. Tada se radilo sa teškim, ovde uobičajenim plugovima. Godine 1769. naređeno je da se svakom domaćinstvu obezbedi sopstveni plug, pošto je udruženi rad domaćinstava često bio sprečavan bolešću, razmiricama, što je onemogućavalo pravovremenu obradu zemlje."
{Ernst Schimscha, Technik und Methoden der Theresianischen Besiedung des Banats, Baden bei Njien 1949,184}

Opisujući terezijanske kolonizacije u Banatu, E. Šimša piše:6 "Na prvom mestu među alatkama bila su oruđa za zemljoradnju. Među njima, pre svega, plugovi. Pošto je zemlja u Banatu veoma teška i naročito u početku je mogla da bude orana samo sa po šest volova ili konja, morala su uvek da oru po tri domaćinstva zajedno, koja su zajednički posedovali po jedan plug sa raonikom i jedan plug bez gvožđa, kao rezervu. Tada se radilo sa teškim, ovde uobičajenim plugovima. Godine 1769. naređeno je da se svakom domaćinstvu obezbedi sopstveni plug, pošto je udruženi rad domaćinstava često bio sprečavan bolešću, razmiricama, što je onemogućavalo pravovremenu obradu zemlje."

Na terenskom istraživanju zabeležen je podatak o načinu rada drvenim plugom: "Stari ljudi su pričali da su nekada u oranje išla tri čoveka. Jedan je vodio volove, drugi je gonio, a treći je pružio, a na leđima su nosili torbu punu drvenih klinova, zaglavaka i oračica od pruća za slučaj da plug negde popusti."
{Arhiv Etnološkog odeljenja Muzeja Vojvodine. Podatke prikupio Rajko Nikolić 1951. godine od kazivača Save Berića, rođenog 1881. godine u Somboru i Nove Milica iz Stapara, rođenog 1868. godine.}

Srednjovekovni raonici rala

.Srednjovekovni raonici rala, Crvenka pored Vršca, 11-12 vek

Raonik rala

• Raonik rala. Sremska Mitrovica, njiva na imanju "Zelengora", 3-4 vek, 18x8 cm

"Prema podacima popisa iz 1828. godine, sa dva vola se orala zemlja dobrog kvaliteta, a slabija zemlja sa četvoro ili sa šestoro goveda. Kmetovi su se u mađarskoj služili raznim vrstama plugova, još u u drugoj četvrtini XIX veka svega tri posto plugova bili su polu gvozdeni, kod kojih su samo crtalo i upravljač bili metalni. Zbog toga se ni dubokim oranjem nije prodiralo u zemlju 6 do 8 cm. Slična je bila situacija i u torontalskoj županiji gde su gvozdene plugove poljoprivrednici vrlo sporo prihvatali. U ambaru vlastelinstva u Ečki najnoviji nemački plugovi bili su više izložbeni predmeti i, kako je to opisao obrazovani inženjer Vedreš, "samo sredstva koja služe za uveseljavanje duhova koji vole da istražuju", jer među kmetovima "čak ni stoti ne ume da namesti plug ili bar da na njemu gvožđe ljudski postavi."
{Hegediš, Antal, Agrarni odnosi u Torontalskoj županiji u Banatu, 1779-1848. Novi Sad, 1987.}

Drvene plugove izrađivale su zanatlije, kovači i kolari, a dešavalo se da su drvene delove pluga pravili sami zemljoradnici, vesti u obradi drveta.

Osnovna karakteristika drvenog pluga je to što mu je čitava konstrukcija drvena. Daska, gredelj, plaz, kozlac i ručice su od drveta. Metalni su samo raonik, crtalo i cimer; pored toga, drveni plug može imati i metalne okove na gredelju, plažu i dasci.

Gredelj je nosilac svih delova pluga. Na prednjoj strani ima dva i više otvora za klin kurdelj, kojim se plug spaja za kolečke. Pomeranjem klina, napred ili nazad, reguliše se dubina oranja. Ako je klin postavljen u zadnji otvor od vrha gredelj a, ore se pliće, a ako je postavljen u prvi otvor, ore se dublje. Gredelj može biti više ili manje povijen ili prav. Pravljen je od jednog komada drveta.

Drveni plug

• Drveni plug
I. Drveni plug, najčešći nazivi za pojedine delove u Vojvodini: A- ručka, rucelj; B - ručka, rucelj; Aa - leva ručica; Ab - desna ručica; C - spojnica, prečka, spona, krstak, raspon, pijavica, pajanta, klonfa, klanfa; D - plaz, plazina, peglaja, plast, plas, papuča, taban, striljica, branik, repnjak, repelj, tur, guzica; E - gredelj, greda; F - kozlac, glava peglaje, glava, panj; Ga - kurdelj, klin, kuka, dić, ojić; Gb - gužva, gužva oračica, onda; H - raonik, ravnik; I - daska, ploča; J - crtalo, crtak; K - zaglavnik; L - cimer, cug; Ma - zaglavak; Mb- zaglavak; Md - rupa, buxa
II. Kolečke, najčešći nazivi pojedinih delova: 0 - kolečke, kolica; Oa - donji jastuk, jastučić; Ob - ojica, ruda; Oc - jastuk; Od - koza, ram; Of - desni točak; Og - naplatak; Oh - špica, špica; Oi - glava, ćurka; Ok - čivija; R - levi točak, čovečiji točak
III. Raonik, nazivi pojedinih delova: H - raonik, lemeš, ravnik, list raonika, gvožđe; Ha - vrh, špic; Hb - uvo, pero; Hc - navlaka; Hd - branik

Ručice
Drveni plug ima dve ručice, levu i desnu, i njima se upravlja plugom. One su obično lučno povijene prema oraču. U visini gredelj a, nekad više ili niže, spojene su jedna za drugu drvenim klinom ili letvicom. Svojim donjim delom ručice najčešće formiraju plaz, a ako je plaz načinjen od posebnog komada drveta, onda su u njega usađene.

Plaz
Donji deo pluga koji klizi po izoranoj brazdi naziva se plaz. Zbog trenja i trošenja koje nastaje prilikom hoda po brazdi, često je okovan sa strane i na donjem delu. On može biti napravljen od posebnog komada drveta, ili ga svojim donjim delom formiraju ručice. Ima oblik četvorougaone daske koja se na prednjoj strani sužava te se na taj njegov deo natiče raonik. Na zadnjem delu može biti više ili manje izrezan.

Daska
Za prevrtanje zemlje služi drvena daska. Prednjim delom obično se naslanja na plaz i kozlac, za koji je pričvršćena drvenim ili metalnim klinovima. Negde na sredini ili pri kraju, što zavisi od njene dužine, naslanja se na desnu ručicu za koju je takođe pričvršćena drvenim ili metalnim klinovima.

Raonik
To je metalni deo, koji je kod pluga uvek asimetričan sa oštricom na desnoj strani. Delovi raonika su: navlaka i list, koji sa desne strane ima sečivo i pero, a sa leve branik - rub savijen prema zemlji sa funkcijom da ne dozvoli zemlji da se podvuče ispod raonika.

Cimer
Za podešavanje dubine oranja služi cimer. On je od metala i u obliku je duge cilindrične ili pljosnate šipke. Donjim delom pričvršćen je za raonik, a gornjim za gredelj. Na gornjem delu cimera nalaze se rure, ili ušast šraf pomoću kojeg se podizao ili spuštao raonik, čime je podešavana dubina oranja.

Crtalo
Na gredelju uvek postoji otvor za metalni nož, koji se zove crtalo. Vrh sečiva crtala stoji ispred raonika. Ima funciju da zareže, zacrta zemlju, kako bi kasnije raonik lakše mogao da ore.

Kozlac To je drveni deo pluga koji spaja plaz sa gredeljom, pa čitavoj konstrukciji pluga daje veću čvrstinu. U obliku je letvice, koja je donjim delom usađena u plaz, a gornjim prolazi kroz gredelj. On može biti različite dužine i širine. Za gredelj je pričvršćen klinom kozlačnjakom. Njime je, takođe, podešavana dubina oranja, podizanjem i spuštanjem gredelja.

Kolečke
Celinu sa drvenim plugom čine kolečke. One se za plug spajaju pomoću gužve oračice i klina kurdelja. Pravljene su od drveta, a mogle su imati i delove od metala. Sastoje se iz tri osnovna dela: osovine, točkova i rudice (ojića). Osovina je noseći deo svih delova kolečki. Za nju su sa strane pričvršćeni točkovi, manji levi i veći desni. Prilikom oranja levi točak išao je ispred raonika, a desni po izoranoj brazdi. Za kolečke se pomoću rudice spajaju oje i ja ram, u koji se upreže stoka.

To što su kolečke ipak, konstruktivno posmatrano, jedna zasebna celina i što su se neki njihovi delovi, na primer točkovi, mogli iskoristiti pri pravljenju drugog oruđa, verovatno je uticalo na to da ih je tako mali broj sačuvan. Stoga, drveni plugovi koji se nalaze u zbirkama muzeja u Vojvodini većinom nemaju sačuvane i kolečke. Kolečke su u celini sačuvane jedino kod pluga koji se nalazi u zbirci Narodnog muzeja u Vršcu i Muzejske zbirke u Ruskom Krsturu. Kolečke drvenog pluga koje su vlasništvo Muzeja Vojvodine nisu bile kompletne, pa su neki njihovi delovi kasnije dorađeni.

Drveni plugovi imaju iste osnovne delove; nazivi većine ovih delova bili su odomaćeni i prihvaćeni u svim krajevima Vojvodine. Za pojedine delove u raznim mestima Vojvodine zabeleženi su i lokalni nazivi: tako se raonik naziva "ravnik"; plaz se u Alibunaru naziva "papuča", u Baču "plast", u Bačkom Bregu "strilja", u Bajši "taban", u Dubovcu "peglajz", u Dobrici "zboj". Ovaj poslednji naziv upućuje na to da je u tom kraju korišćen drveni plug sa plažom kojeg svojim donjim delom čine ručice. Plaz se kod takvog pluga sastoji od dva dela zbijena u jednu celinu; daska se u Bačkom Petrovom Selu zove "ploča", u Dolovu "panj"; prečka se u Aradcu naziva "pijavica", u Baču "pajanta", u Bajši "spona"; gužva oračica se u Baču naziva "onda", a u Banatskom Aranđelovu "oračica" itd.
{Prema Etnološkom atlasu Jugoslavije - Vojvodina, sveska I, mesta: Bač, Alibunar, Bački Breg, Bajša, Dubovac, Dobrica, Bačko Petrovo Selo, Dolovo, Aradac, Banatsko Aranđelovo.}

Ovaj opis delova drvenog pluga rečito govori o složenosti njegove konstrukcije i svrsishodnosti svakog od njegovih delova. Takav drveni plug je, mada primitivan, predstavljao savršeno i za ono vreme savremeno oruđe za obradu zemlje. O pravoj vrednosti njegove konstrukcije svedoči i činjenica da je on osnov svih novijih i najmodernijih plugova. Konstruktivno posmatrano, u sastavu fabričkih plugova nema nekih izuzetno velikih izmena. Korišćenje drugog materijala - čelika i određene izmene u formi daske i raonika doveli su do stvaranja savremenijih plugova pomoću kojih je rad bio neuporedivo lakši.

- nastavak u sledećem broju -
BASF - hemijska industrija
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu