Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22601
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22433
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:749
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:151
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Agronomska revija
 •  [svi tekstovi]

Neradin -
IV LETNJA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA

Četvrti dan, 16. avgust

• Domaćini: Nikola Ivanić Perko i Milan Mića Marković

• Predavači:
- Dragan Stefanović, Ministarstvo poljoprivrede - o ruralnom razvoju,
- prof. dr. Lazar Lazić - o ruralnom turizmu,
- mr Nenad Magazin - o novim sortama jabuka

• Predavači ispred firmi:
- Sanja Starovlah, ProCredit Bank (Zrenjanin) - o kreditiranju:
- Dragan Ajduković, „Braća Tomić" (Novi Sad) - o ulju „Bison";
- Dušan Pavlović, Delta agrar mehanizacija (Bački Jarak) - o mehanizaciji Fendt, Fahr, Amazone...;
- Milan Uzelac, Delta Generali - o osiguranju u agraru;
- Vladimir Labus, IKR YU - o mehanizaciji New Holland,
- dr Duško Stefanović, Syigenta - o zaštiti u voćarstvu,
- Žarko Kobilarov - o stavovima Kluba.

• Mesto održavanja Škole: Perkov salaš.

Slika 1.: Školarci u voćnjaku Milana Markovića iz Neradina.

Slika 1.

Slika 2.: Izložba voća na zavičajnom salašu Nikole Perka Ivanića.

Slika 2.

Okupljanje u Neradinu je bilo kod crkve Sv. Oca Nikolaja koja je izgrađena u baroknom stilu 1732. godine na temeljima nekadašnje brvnare. Građena je sedam godina, a gradnju su pomogli manastir Grgeteg i žitelji sela. Zvonik je podignut tridesetak godina kasnije, a jedine je od tri crkve u Vojvodini na kojoj je jabuka pod krstom od cigle. Jedinstveno je i to što su dva stuba u unutrašnjosti rađena u moravsko-resavskom stilu. Ikonostas je pozlaćen i živopisao ga je Vasilije Ostojić, a rezbario Dušan Vujatović.

Fale ULO hladnjače

U okviru Letnje poljoprivredne škole posećen je voćnjak Milana Markovića, predsednika udruženja voćara Neradina „Majski cvet". U voćnjaku se razvio divan. Marković je, između ostalog, rekao:
Kada se radi o Neradinu, jedino se u voćarstvu može ostvariti profit, ali treba puno ulagati. Eto, ja imam voćnjake podignute pre 9, 5, 4 i 2 godine, što znači da svake ili svake druge podižem nov na jednom jutru ili hektaru. Sada pripremam za podizanje dva jutra. Mlad voćnjak jabuka, druga godina i rodilo 2-3 kilograma po stablu.
Klon crvenog delišesa, po preporuci dr Zorana Keserovića saden na 1,2 x 4 m. Bez navodnjavanja. Imam desetak jutara, pa planiram bušenje bunara, a i natkrivanje voćnjaka protivgradnom mrežom koja košta 11.000 evra po hektaru.

Imamo tri udruženja voćara u opštini. Pokrenuli smo inicijativu da podignemo U L O hladnjaču, čija je cena 1,2 miliona evra. Da država daje podsticajna sredstva, onda bi ušli u izgradnju hladnjače. Dobro je što nam je opština Irig dala plac i komunalije, ali nam fali pomoć države. Ovako odmah s branja ide za Rusiju. Imam sedam jutara jabuka i sedam jutara bresaka. Kod bresaka ostvarujem prinos - do 25 tona po hektaru.

U razgovor su se uključili Jovan Čarubdžić iz Grgurevaca i Ivan Tomić iz Novog Slankamena. Čarubdžić ima blizu 30 jutara ra pod voćem. Odnos dobiti sa jednog jutra pšenice i jednog jutra jabuka je 1:20.

Ivan Tomić ima oko 40 jutara voćnjaka, pretežno nektarina i bresaka, od najranijih do poznih sorti. Deo voćnjaka je pod sistemom za navodnjavanje. U Slankamenu je izgrađena ULO hladnjača, u kojoj koristim jednu i deo druge komore. U jednu stane 210 tona plodova. Isplati se stavljanje u hladnjaču samo kasnijih sorti bresaka koje imaju krupne plodove. Ranije sorte smeštam u hladnjaču koja se nalazi u ekonomskom dvorištu kuće u Novom Slankamenu.

Zlatni delišes

Mr Nenad Magazin o sortama jabuka kaže:
• U svetu prvo mesto po proizvodnji zauzimaju crveni i zlatni delišes, slede gala i fudži. U sortimentu EU, 27% otpada na zlatni delišes, zatim u redosledu dolazi jonagold, ajdared... Kod nas je ajdared na prvom, pa onda dolaze zlatni delišes, jonagold, gren smit.
• Novih sorti u našim zasadima ima vrlo malo. Nove sorte donose i nove probleme:
fudži je bujna, sklona alternativnom rađanju i prerođavanju, Bregun ima velikih problema sa skladišnim bolestima, te zahteva poseban režim čuvanja. Zato je bolje nove sorte prethodno ispitati na manjim površinama i dok se tržište ne navikne, a gajiti klonove traženih starih sorti.
• Kako do kvalitetnog sadnog materijala?
Domaći rasadnici nude standardni sadni materijal po niskoj ceni za koji i država daje male subvencije, a problem je što su male količine, tako da jedan rasadnik ne može da isprati podizanje zasada na većoj površini. Takođe nema novih sorti i klonova, jer naša država već godinama nije potpisala konvenciju kojom bi domaći rasadnici imali pristup novim stranim sotrama.
• Trgovački lobi vrši snažan pritisak na sadni materijal iz uvoza. Sertifikovan sadni materijal ima visoku cenu. Ima ga u dovoljnoj količini, ali mora da se poruči unapred, u proleće za jesenju sadnju. Sortiment je raznovrstan, ali se nude i neproverene sorte i klonovi. Nude i prolećnu sadnju, a to je onaj materijal koji preostane na njihovom, stranom tržištu.

Sredstva za ruralni razvoj

Dragan Stefanović, Sektor za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede, kaže da je Sektor formiran 2004. sa ciljevima kao što su povećanje konkurentnosti poljoprivrede, zaštita životne sredine u ruralnim područjima, kao i poboljšanje kvaliteta života na selu. Da bi se ti ciljevi ostvarili neophodno je raspisivanje programa za dodelu podsticajnih sredstava. Od 2004. godine dodeljuju se podsticajna sredstva za investiranje u poljoprivredu, seosku infrastrukturu i zaštitu životne sredine u ruralnim područjima.

Ciljna grupa našeg sektora su poljoprivredni proizvođači, ali i ostali segmenti ruralnih oblasti, tj. ljudi koji žele da se bave preduzetništvom na selu. Do sada je urađeno sprovođenje nekoliko uredbi. U 2004. bilo je u budžetu 450 miliona dinara za razvoj sela, ali je bio mali broj zainteresovanih, tako da sredstva nisu iskorišćena. U 2005. godine budžet je bio 750 miliona dinara (a sredstva su se koristila kao bespovratna). Bilo je oko 1.500 zainteresovanih. U 2006. za razvoj sela bilo je namenjeno oko tri milijarde dinara i za njihovo korišćenje podneto je oko 10.000 zahteva.

U 2008. godini planirana su sredstva samo za seoski turizam, pomoć romskoj populaciji i interno raseljenim koji žele da se bave poljoprivredom.

Za naredni period pripremaju se projekti za korišćenje predpristupnih fondova EU. Moći ćemo da koristimo 225 miliona evra za razvoj sela, svake godine po 37 miliona evra i to za investicije: nabavku opreme i mehanizacije, unapređenje plasmana, infrastrukturne projekte i razvoj preduzetništva na selu.

Da bi mogli da koristimo fondove EU, moramo da ispunimo nekoliko uslova, a jedan je kandidatura za članstvo u EU i moraćeno da imamo Agenciju za plaćanje. To će biti savremen platni sistem formiran u svakoj opštini što znači da poljoprivredni proizvođač neće morati da dolazi u Beograd da bi ostvario svoja prava nego će zahtev podnositi u filijali platne agencije.

Bitno je i usvajanje nacionalnog programa ruralnog razvoja za period 2008-2013. u kojem će biti definisane sve mere i sredstva po merama, kao i to ko može da konkuriše za koju aktivnost. Taj nacionalni program pravi se upravo zbog pristupa fondu EU.

Imaćemo i sopstveni budžet i trudićemo se da se iz godine u godinu povećava.

Za iduću godinu planiramo ivesticije za promociju ruralnog turizma, jer se pokazalo da ruralnim turizmom mogu biti objedinjene različite aktivnosti u poljoprivrednom domaćinstvu. Prošle godine smo odobrili 40 ugovora i pojedina domaćinstva imala su i do 1.000 noćenja. Prošle godine mogli su da konkurišu samo stanovnici marginalnih opština, a ove godine šansa je data svima. Ove godine budžet za seoski turizam je skroman, 40 miliona dinara, a u idućoj godini trudićemo se da bude bar 200 miliona dinara i maksimalni iznos po korisniku verovatno jedan milion.

Slika 3.: Posledica tuče grada / leda naterala je Milana Marković da iduće godine ide na natkrivanje voćnjaka protivgradnom mrežom koja košta 11.000 evra po hektaru.

Slika 3.

Tekst: Ava Marija i Acko Jegrečki
Foto: V. Lazić

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu