Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22602
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22434
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:749
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:133
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Agronomska revija
 •  [svi tekstovi]

POJMOVNIK GOVEDARSTVA (12)

Gajenje priplodnih junica

Prvo osemenjavanje

Uzrast i telesna masa priplodnih junica pri prvom osemenjavanju već su razmatrani u poglavlju o reprodukciji goveda. Ovde će biti reči samo o ekonomskim i selekcijsko-odgajivačkim aspektima ranije ili kasnije oplodnje, odnosno teljenja.

Pri suviše ranom osemenjavanju mogu se očekivati niži stepen steonosti junica koje su tek postigle polnu zrelost i veći problemi pri teljenju, kao i slabija sposobnost koncepcije posle prvog teljenja i manja mlečnost u prvoj laktaciji. Često se mlade junice, osemenjene sa malom težinom, tokom bremenitosti hrane intenzivno da bi postigle željenu telesnu masu, što vodi njihovom tovljenju. To ima za posledicu preveliko gubljenje težine po teljenju i nižu mlečnost u laktaciji. Međutim, ni suvišno odlaganje prvog osemenjavanja nije ekonomski opravdano. Gajenje junica je značajan trošak farme, koji će biti eliminisan tek nakon njihovog teljenja.

Nesporno je da junice koje se kasnije tele ostvaruju u proseku nešto veću proizvodnju mleka u prvoj laktaciji. Ipak, povezanost uzrasta pri prvom teljenju i količine mleka u laktaciji koja sledi uglavnom je niska, tako da prinos mleka za svaki mesec kasnijeg teljenja nije veći od 60 kg. Očigledno je da zbog toga ne treba suviše odlagati prvo osemenjavanje, jer bi se npr. za 10 meseci kasnijeg teljenja dobila količina od najviše 600 kg mleka, a izgubila cela jedna laktacija, u kojoj, sasvim je sigurno, mlečnost nikada ne bi bila toliko niska. Osemenjavanje junica u znatno većem uzrastu produžuje generacijski interval i time smanjuje očekivani godišnji selekcijski uspeh u genetskom poboljšanju goveda. Takođe, na aukcijama i izložbama, dobro razvijene, a mlađe junice uvek su bolje vrednovane od starijih grla.

Polazeći od navedenih napomena, u menadžmentu priplodnim junicama treba praktikovati prvo osemenjavanje sa 15-17 meseci. Vreme prvog osemenjavanja je prilika da se izvrši poslednja selekcija priplodnih junica koje se uvode u ciklus reprodukcije. Od prethodne, koja se obično izvodi pri prevođenju teladi u kategoriju junica, može doći do nastanka ili ispoljavanja određenih nedostataka koji se ne mogu prihvatiti kod priplodnih grla. Pored zaostajanja u porastu i posledica određenih bolesti, moguće je u ovom uzrastu i manifestacija nekih, pre svega subvitalnih, degenerativnih osobina. Takva je npr. strabizam (razrokost) koja se identifikuje sa 12 meseci starosti. Takođe je veoma važna kontrola stanja reproduktivnih organa u smislu smetnji koje bi onemogućile pravilno ispoljavanje estrusa, uspešnu oplodnju i normalno trajanje bremenitosti. Svaki uočeni nedostatak mora biti dovoljan razlog za rigorozno izlučenje, jer samo normalno razvijena i zdrava grla mogu podneti opterećenje visokom proizvodnjom i biti dugo u korišćenju.

Smeštaj

Za smeštaj junica obično se koriste jednostavni objekti, s relativno malo opreme, bilo da se drže u vezanom ili slobodnom sistemu. Adekvatan smeštaj podrazumeva dobar komfor u staji sa stanovišta svetla, vazduha, zaštite i površina za ležanje.

Na malim farmama, junice se najčešće drže vezano u istom objektu s drugim kategorijama i na ležištima za muzne krave. Pri takvom smeštaju treba nastojati, ako je moguće, da se obezbedi korišćenje ispusta sa zemljanom podlogom van objekta kada to vremenski uslovi dozvoljavaju. Dobar objekat za vezano držanje junica treba da obezbedi sledeće norme tolpotno-vlažnog režima: produktivna temperatura staje 5-25°C (optimalna i2-20°C) i relativna vlažnost vazduha 40-85% (optimalna 60-80%). Međutim, kako je reč o priplodnom podmlatku, prednost uvek treba dati slobodnom držanju junica.

Od više tipova objekata za slobodno držanje, kao najpogodniji mogu se preporučiti sledeći:
• zatvoreni objekti s ležajnim boksovima i ispustom s tvrdom i mekom podlogom van objekta,
• zatvoreni objekti s dubokom prostirkom i ispustima kao u prethodnom navodu i
• objekti-nastrešnice s dubokom prostirkom i prostranim ispustima s betonskom podlogom van nje.

U uslovima kada se može obezbediti dovoljna količina prostirke (4-5 kg po grlu dnevno), prednost treba dati držanju junica na dubokoj prostirci, posebno u otvorenim objektima-nastrešnicama koji su i najjeftiniji za izgradnju. Pri takvom smeštaju mogu se prihvatiti normativi od 1,9-2,3 m2 površine po grlu na prostoru za ležanje i 3,7-4,6 m2 ispusta s tvrdom podlogom. Ako se može obezbediti površina ispusta sa zemljanom podlogom, treba planirati 11-18 m2 po grlu.

Držanje priplodnih junica u objektima s ležajnim boksovima je pogodan način za farme na kojima se i za krave koristi isti sistem smeštaja. Time se izbegavaju problemi s privikavanjem prvotelki u slučajevima kada su junice i muzne krave smeštene u različitim sistemima držanja. Ako nije moguće od početka, najkasnije sa 300-400 kg težine, mlade junice treba prevesti na navikavanje u objekte s ležajnim boksovima.

Širina prolaza između dva reda boksova, za grla od 500 kg, treba da je 2,0 m, a stajališta uz hranidbeni hodnik 2,90 m.

Pri obročnoj ishrani, za istovremeno uzimanje hrane u slobodnom sistemu držanja uopšte, treba obezbediti dužinu jasala po grlu od 45 cm za priplodni podmladak telesne mase od 200 do 220 kg, 55 cm za životinje od 300 kg, 60 cm za junice od 400-500 kg i 65 cm za plotkinje od 600 kg. Ako se napajanje vrši iz posebnih valova za vodu, treba planirati 7,5-10 cm dužine valova po svakom grlu, ili jednu automatsku pojilicu na 10 do 20 grla, u zavisnosti od njihove telesne mase. Poželjno je da automatske pojilice budu obezbeđene od smrzavanja elektrozagrevanjem u zimskim mesecima.

Šema 1.: Prikaz objekta za slobodno držanje priplodnih junica.

Šema 1.

Šema 2.: Dimenzije ležajnih boksova za junice različite telesne mase (Koller et al., 1979)

Šema 2.

Tabela 1.: Dimenzije ležajnog boksa prema telesnoj masi grla.

Tabela 1.

Na lokaciji s većim brojem junica u slobodnom sistemu držanja neophodna je izgradnja manipulativnog čvora. Sastoji se od prostora pod krovom za smeštaj stočne vage, odeljenja za držanje opreme i pribora, te individualnih boksova, i nepokrivenog dela, s utovarnom rampom i sistemom grupnih boksova na betonskoj podlozi. Svrha mu je da se junice od objekata za smeštaj dovedu koridorom i u njemu obave na najlakši način različiti poslovi i akcije, kao što su merenje težine, utovar, istovar, obeležavanje, sinhronizacija estrusa, osemenjavanje, utvrđivanje steonosti, vađenje krvi, lečenje i sl.

Mogući problemi

Gajenje junica u pojedinim periodima može da prati pojava određenih problema, kao što su mastitisi, prerastanje papaka, smetnje u reprodukciji, sisanje i sl.

Mastitis junica

Pojava mastitisa je u porastu; manifestuje se zapaljenjem vimena, u periodu od nekoliko dana pre porođaja pa do oko dve nedelje nakon porođaja. Jedno ispitivanje u Nemačkoj pokazalo je da je 66% četvrti vimena prvotelki bilo inficirano bakterijama (Konersmann, 2004). I mada je patogenost uzročnika relativno mala, pri padu otpornosti zbog stresnih situacija, problema u varenju hrane ili teških teljenja može da nastane subklinički ili klinički tip mastitisa. Kada više od 5% svih junica kod teljenja pokazuje klinički mastitis ili više od polovine prvotelki pri prvoj kontroli mlečnosti ima više od 100 000 somatskih ćelija u ml mleka, na stanju je evidentan problem.

Da bi se pojava mastitisa kod junica eliminisala ili u dobroj meri smanjila, predlaže se preduzimanje sledećih mera: smeštaj grla u čiste i suve objekte, posebno u poslednjoj trećini bremenitosti; stručno uklanjanje prekobrojnih sisa (pasisa) odmah po rođenju ženske teladi; sprečavanje sisanja; dnevna kontrola tkiva vimena već sa 2-3 meseca pre očekivanog porođaja; spoljna zaštita sisa umakanjem u dugotrajno dezinfekcijsko sredstvo jednom nedeljno u problematičnim stadima i primena nekog antibiotika produženog delovanja 6-8 nedelja pre partusa.

Prerastanje papaka

Ovo je česta pojava kod junica koje su stalno u vezanom držanju, ali i kod grla u slobodnom sistemu kad izostaje adekvatna nega. Funkcionalna kontrola papaka već sa devet meseci uzrasta podmlatka osigurava dobar porast i plodnost junica, kao i veću mlečnost u laktaciji koja sledi. U stadu, u istim uslovima, uvek će biti češća pojava prerastanja papaka kod kćeri pojedinih bikova. Tako, slabe kičice i opterećenje, pri tom, pete dovodi do izdužavanja papaka, pošto se manje troše na vrhovima. Zbog toga, selekcijski pritisak u tom pogledu pri izboru priplodnjaka može da pomogne da se izbegnu problemi u budućim generacijama. U praksi, inače, treba vršiti korekciju papaka orezivanjem uvek kada se oceni da su prerasli.

Poremećaj plodnosti u junica

Po pravilu, nije posebno izražen. Ipak, mlade, polno zrele, kao i za osemenjavanje pristigle ili osemenjene junice treba redovno posmatrati. Svaka nenormalnost u estrusnom ciklusu i pri ispoljavanju estrusa, kao i pojava iscetka iz polnih organa treba da se redovno zabeleži i takva grla je neophodno da budu pravovremeno uzeta u postupak, kako bi se sprečilo suvišno odlaganje oplodnje.

Sisanje junica

U nekim stadima je poseban problem, naročito kada se još kod teladi na tečnoj ishrani ne primenjuju mere za sprečavanje ove pojave. Takođe i rasa je od značaja u tom smislu, pa je pojava izraženija kod simentalskih junica u odnosu na holštajnske. Junicama koje sisaju druga grla u grupi ili se uzajamno sisaju najčešće se stavljaju brnjice sa šiljcima, ili se iz slobodnog sistema držanja uvode i vezuju u staje. Smanjenje pojave sisanja eliminiše mnoge upale i oštećenja vimena junica i prvotelki.

Prof. dr Georgi Antov

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu