Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22600
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22428
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:749
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:211
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Agronomska revija
 •  [svi tekstovi]

POJMOVNIK GOVEDARSTVA (8)
Reprodukcija

Plodnost domaćih životinja nije samo biološka osobina koja obezbeđuje produženje vrste, već ima i izuzetan ekonomski značaj. Kod goveda, pravilna steonost, redovno teljenje i dobij anje zdrave i vitalne teladi čini osnovu proizvodnje mleka i mesa, a time i govedarstva kao privredne grane.
Proizvodnja potomstva zahteva visok stepen sinhronizacije vrlo komplikovanih procesa u menadžmentu stadom. Zbog toga ne čudi da često manje od 50% plotkinja ostaje steono od prvog osemenjavanja i da je jedna trećina prevremeno izlučenih krava zbog problema u reprodukciji. To nameće neophodnost adekvatnog poznavanja pojedinih pojava i postupaka vezanih za plodnost, kao što su polna zrelost, estrus, osemenjavanje, bremenitost, porođaj i dr.

Polna zrelost i prvo osemenjavanje junica
Polna zrelost ili pubertet se najčešće definiše kao uzrast kada se kod junica prvi put pojavi estrus, kojeg zatim prati karakteristično ispoljavanje estrusnog ciklusa. U tom periodu, jajnici junice počinju da proizvode veću količinu estrogenih hormona, pod čijim dejstvom se porast organizma ubrzava a sekundarne polne oznake jače ispoljavaju.
Polnu zrelost junice obično postižu u uzrastu od 8-9 meseci. U junica mlečnih rasa velikog okvira tela (holštajn i dr.), kako navode Sejrsen i Purp (1997), pubertet nastaje sa 9 do 11 meseci, pri prosečnoj telesnoj masi od 250-280 kg. Međutim, postoji široka varijabilnost za oba ova parametra, od čak 5-6 do 18-20 meseci uzrasta i 150 do 400 kg telesne mase. Ipak, manje od 5% grla dolazi u pubertet pre 200 kg težine i manje od 10% posle 300 kg. Polazeći od ovoga, u praksi treba obavezno vršiti razdvajanje podmlatka u slobodnom držanju po polovima u uzrastu do 6 meseci.
Na vreme pojave prvog estrusa kod junica utiče više faktora. Smatra se da su nasleđe i ishrana najvažniji. Poznato je, naime, da je vreme polnog sazrevanja karakteristično za pojedine rase, ali da postoje i razlike među individuama iste rase pri sličnim drugim uslovima. Junice hranjene visokoenergetskim obrocima imaju raniju pojavu prvog estrusa od onih koje konzumiraju manje energije. Od drugih faktora treba istaći sezonu rođenja grla, temperaturu okoline i postizanje određene telesne mase i okvira tela.
Da bi se postigao danas željeni cilj da se junice tele u uzrastu od 24 do 26 meseci, one treba da budu oplođene sa 15-17 meseci. Međutim, nije uzrast već stepen njihove razvijenosti uslov koji određuje moment prvog osemenjavanja. Veoma mlade a takođe i veoma stare a utovljene prvotelke imaju češće probleme pri teljenju. Zato trenutak prve oplodnje treba da je u skladu s razvitkom svake individue. U momentu prvog osemenjavanja junice treba da su telesne mase od oko 400 kg , što odgovara vrednosti od oko 60% težine odrasle krave.

Estrusni ciklus
Po postizanju puberteta, reproduktivni sistem plotkinje karakteriše periodično sazrevanje i ovuliranje folikula na jajnicima i ispoljavanje polnog žara. Njega smenjuje faza stvaranja i funkcionisanja žutog tela. Ova serija događaja poznata je kao estrusni ciklus.
Ovakav ritam omogućuje reproduktivnom traktu da zadovolji zahteve ovulacije, osemenjavanja, oplodnje i implantacije oplođene jajne ćelije. Sve ove promene regulisane su neurohormonalnim mehanizmom.
Hipotalamus plotkinje (deo velikog mozga koji obuhvata dno i bočne strane treće moždane komore) sintetiše tzv. oslobađajuće (realising) hormone (-RH) koji uslovljavaju otpuštanje gonadotropnih hormona proizvedenih u prednjem delu hipofize. Svaki oslobađajući hormon hipotalamusa deluje na otpuštanje samo jednog hormona.
Prednji režanj hipofize (adenohipifiza) sintetiše više hormona, od kojih samo dva učestvuju neposredno u neurohormonalnoj regulaciji estrusnog ciklusa: folikulo-stimulirajući hormon (FSH), čija je funkcija razviće ovarijalnih ćelija, odnosno folikula, i luteinizirajući hormon (LH), od značaja za prskanje folikula (ovulacija). Oba ova hormona kontrolišu sintezu i oslobađanje estrogena.
Koncentracija estrogenih hormona (estradiol i estron), koji su produkti sinteze u folikulima, povećava se s rastom i zrenjem folikula. Oni ometaju sekreciju oslobađajućih hormona i izlučivanje FSH, a stimulišu povećano lučenje LH i ponašanje plotkinje u estrusu. S porastom LH sekrecije opada proizvodnja estrogena.
Posle ovulacije, žuto telo (corpus luteum), koje se formira u šupljini koja ostaje nakon prskanja folikula, povećava se i počinje da luči hormon progesteron, koji sprečava sintezu i izlučivanje oslobađajućih hormona i gonadotropina (FSH i LH) i potpomaže održavanje bremenitosti ako je došlo do oplodnje. U slučaju da plotkinja nije koncipirala, žuto telo na jajniku održaće se do 16. dana ciklusa, a posle toga doći će do njegove razgradnje pod uticajem prostaglandina (PGF2a), kojeg sintetišu ćelije sluzokože materice. Opadanjem koncentracije progesterona slabi i prestaje inhibitorni uticaj na hipotalamus i hipofizu i estrusni ciklus se ponavlja.
Trajanje estrusnog ciklusa u krava i junica varira u granicama od 18 do 24 dana. Prihvaćeno je da kod junica u prošeku iznosi 20, a kod krava 21 dan.
U zavisnosti od histomorfoloških i funkcionalnih promena na jajnicima i drugim polnim organima, estrusni ciklus se obično deli u četiri faze: estrus, metestrus, diestrus i proestrus.
• Estrus (polni žar) je faza kada plotkinja dozvoljava da bude zaskočena i jedini period ciklusa u kome postoji mogućnost da bude osemenjena. To je najkraća faza, u prošeku traje 18 časova, i označava se kao nulti (o) dan estrusnog ciklusa.
• Metestrus nastupa po estrusu i traje 2-4 dana. U toj fazi dolazi do ovulacije, stvaranja žutog tela i početka sekrecije progesterona.
• Diestrus je najduža faza ciklusa (traje oko 15 dana), čiji početak odgovara potpunom formiranju žutog tela i punoj aktivnosti u lučenju progesterona. Ako je došlo do oplodnje jajne ćelije, odnosno bremenitosti, ova se faza produžava do porođaja.
Žuto telo nastavlja da luči progesteron koji je od značaja za održavanje graviditeta u prve 2/3 steonosti (nakon toga ga proizvode placenta i adrenalne žlezde). Ako jajna ćelija nije oplođena, pod uticajem prostaglandina dolazi do razgradnje žutog tela i novi ciklus može da počne.
• Proestrus je interval između početka funkcionalne regresije žutog tela i ispoljavanja prvih znakova estrusa. U toj fazi, koja traje 2-3 dana, pod uticajem FSH i estrogena, rastu i sazrevaju folikuli na jajnicima, od kojih će jedan ovulirati u sledećem ciklusu. Ovakva podela estrusnog ciklusa ima više teoretski značaj. S praktičnog stanovišta, on se sastoji iz dva osnovna perioda, folikularnog i lutealnog. U prvom, rastu folikuli i sintetišu se i oslobađaju estrogeni, pa se ovaj period označava kao folikularna ili estrogena faza. Završava se ovulacijom zrele jajne ćelije - oocite. Posle ovulacije formira se žuto telo, koje sintetiše i oslobađa progesteron, te se taj period definiše kao lutealna ili progesteronska faza. Lutealnu fazu karakteriše relativno mirovanje genitalnih tkiva i nezainteresovanost plotkinja za eventualno prisustvo bika.

Šematski prikaz polnih organa krave: 1. Pravo crevo (Rectum), 2. Stidnica (Vulva), 3. Rodnica (Vagina), 4.
Grlić materice (Cervix), 5. Materica (Uterus), 6. Jajnik (Ovarium), 7. Jajovod (Oviduct), 8. Mokraćna bešika;
(Reprodukcija)

Znaci estrusa
Prepoznavanje polnog žara je veoma značajan postupak u kontrolisanom programu reprodukcije i osnova za pravovremeno osemenjavanje plotkinja. Pravom estrusu ili "stojećem" polnom žaru ("refleks stajanja") prethodi ulazak u estrus. On prosečno traje oko 8 časova (od 6 do 24), kada se može primetiti otok i crvenilo vulve, kao i vodenast sekret iz nje. Grla koja će biti u estrusu približavaju se drugim životinjama, njuše ih, i počinje njihovo zaskakivanje. Za ponašanje krava i junica u estrusu odgovorni su estrogeni hormoni, čija se sinteza povećava s porastom i sazrevanjem folikula.
Najpouzdaniji znak estrusa je stajanje plotkinje kada je drugo grlo zaskoči. Međutim, i grla u estrusu skaču na druge životinje, i najčešće je to zaskakivanje sa strane ili glave. Osim ovoga, estrus karakteriše značajna količina staklasto-providne sluzi iz vulve (ponekada do skočnog zgloba), nemirno ponašanje, prebacivanje glave preko vrata i leđa drugih životinja, kretanje duž ograde u ispustu, približavanje drugim grlima i čoveku, mukanje i često mokrenje. Grla u polnom žaru i zaskočena od drugih životinja mogu imati dlaku na korenu repa umazanu mukozom boje belanceta ili istu razmazanu preko sednjačinih kvrga. Stidne dlake mogu biti slepljene. Svi ovi znaci obično nisu prisutni kod jedne plotkinje u jednom estrusu, ali je i samo jedan od njih dovoljan dobrom praktičaru da registruje grla u polnom žaru. Određen broj mlečnih krava ne pokazuje navedene simptome estrusa, iako kod njih dolazi do sazrevanja folikula i ovulacije. Za takva se grla kaže da imaju "tihi estrus" ili "tiho gonjenje". Najčešće je ova pojava kod krave visoke mlečnosti u vezanom sistemu držanja i najizraženija kod prve i druge ovulacije posle teljenja.

• Krava iz estrusa dozvoljava da bude zaskočena; (Reprodukcija)

Otkrivanje estrusa
Da bi krava ili junica ostala steona, treba da je osemenjena, za šta je neophodno njeno pravovremeno registrovanje da je u polnom žaru. Otkrivanje i registrovanje početka estrusa je veoma značajan postupak u menadžmentu reprodukcije mlečnog stada, s obzirom da rezultati oplodnje u velikoj meri zavise od njega.
Smatra se da je u manjim stadima, do 60 krava, lakše individualno registrovanje grla u estrusu, najčešće od strane članova domaćinstva, jer je njima veoma dobro poznato ponašanje pojedinih plotkinja. Za veća stada neophodan je definisan sistematski postupak, gde je određeno ko otkriva i prijavljuje estrus. Procenjuje se da obuka lica angažovanog u programu reprodukcije kako da posmatra grla u estrusu, koje simptome da beleži i kada da to čini je veoma isplativo ulaganje u reproduktivnom menadžmentu.
Postoji više načina otkrivanja estrusa. Najpouzdaniji je dnevno posmatranje stada, u tačno određenom terminu i odgovarajućeg trajanja. U tom cilju mogu korisno da posluže određena saznanja iz reprodukcije, kao što su:
• prosečan zaskok krave koja je u "stojećem" polnom žaru, traje kratko - samo 7 sekundi,
• u oko 70% krava estrus nastaje između 18 i 06 h, a u skoro 50% od ponoći do 06 h,
• vreme najveće aktivnosti grla u estrusu je između ponoći i 06 h, a najmanje od podneva do 18 h,
• prosečno trajanje polnog žara je oko 18 sati, ali od 25 do 45% krava pokazuje aktivnost od 8 i manje časova,
• u stadima sa slobodnim držanjem, važno je registrovati krave koje leže rano izjutra, jer su mnoge od njih bile uključene u estrusne aktivnosti tokom noći. Polazeći od ovih podataka, idealno bi bilo da se posmatranje stada vrši tri puta dnevno od po 20-30 minuta i to:
• pre jutarnje muže,
• rano prepodne i
• rano uveče,
čime će 90% krava u estrusu biti registrovano. Ako se postupak detekcije odnosi samo na vreme muže, moguće je otkrivanje oko 50% grla u polnom žaru, a povremeno praćenje estrusa tokom dana obezbeđuje samo oko 40%.
U stajama s vezanim sistemom držanja, kada nema jasno izraženih promena u ponašanju životinja u estrusu, pažnju treba obratiti na estralnu sluz i nabreklu, ružičastu vulvu, i ako se vulva raširi, na crvenilo i vlažnost sluzokože vagine.
Pomoćna sredstva takođe mogu biti od velike koristi za registrovanje grla u estrusu, bilo da nije organizovano dnevno posmatranje ili da se primenjuju u periodu dana kada ono ne postoji. Ona uključuju:
1. Korišćenje podataka o teljenju, stanju reproduktivnih organa, prethodnom estrusu i si.,
2. Detektore zaskakivanja (Kamar i dr.),
3. Progesteronski test mleka,
4. Aparate za merenje električne provodljivosti vaginalnog mukusa,
5. Pedometar za merenje aktivnosti životinja,
6. Seksualno aktivne životinje s podviličnim markerom,
7. Pipanje (pregled) reproduktivnih organa i
8. Upotrebu treniranih pasa.

• Ponašanje krava u polnom žaru i vreme osemenjavanja

Osemenjavanje
Postupak osemenjavanje krava i junica treba da se uskladi s estrusnim ciklusom i da se vrši u vreme koje je najpogodnije za postizanje oplodnje. Stepen koncepcije, posmatran s aspekta vremena osemenjavanja, određen je nekim osobenostima u sazrevanju i oplodnji jajnih ćelija i biološkim karakteristikama gameta. U tom pogledu treba istaći da ovulacija (prskanje zrelog folikula i oslobađanje jajne ćelije) nastaje 10-11 sati po prestanku simptoma estrusa i da je moć preživljavanja smrznutog semena, prema novijim navodima, samo 10-12 časova.
Kao najpovoljnije vreme za osemenjavanje preporučuje se druga polovina estrusnog perioda, odnosno 12 do 18 časova od početka polnog žara. Zbog toga se najčešće praktikuje inseminacija grla posle podne kod kojih je estrus bio očigledan ujutru, ili pre podne ako je polni žar uočen prethodnog popodneva.
Deponovanje semena pri osemenjavanju treba da se izvrši u cerviks, ispred njegovog otvora prema materici. Samo ubrizgavanje semena ne srne biti naglo da ne bi došlo do oštećenja spermatozoida.
Krave bez zdravstvenih problema i s malim gubitkom telesne mase u periodu fiziološki uslovljenog negativnog energetskog bilansa po teljenju treba da se osemenjavaju već sa 40-50 dana nakon porođaja. Međutim, bolesti i veliki gubitak težine grla u ranoj fazi laktacije (dnevni gubitak telesne mase veći od 1,5 kg u prvih 60-80 dana po teljenju), vode lošijem kvalitetu folikula i zbog toga veoma niskom stepenu koncepcije pri ranijem osemenjavanju takvih krava. Njih treba uzeti u postupak osemenjavanja znatno kasnije, nekada sa oko 100 dana, dok potpuno zdrave, s boljim konzumiranjem hrane, ne proizvedu dobre folikule.
Pojedine plotkinje, dva do četiri dana posle estrusa i osemenjavanja, krvare iz stidnice. Ovaj iscedak crvenog mukusa (metestralno krvarenje) može se naći osušen na stidnici, sednjačinim kvrgama i korenu repa. Neki stočari veruju da ovo krvarenje nastaje pošto grlo nije ostalo steono i da se, zapravo, zakasnilo s osemenjavanjem. Međutim, ustanovljeno je da se ono javlja kako u krava i junica koje su ostale steone, tako i u onih koje nisu.

Steonost
Steonost (gravidnost, bremenitost) počinje oplodnjom jajne ćelije i završava se rađanjem normalno razvijenog teleta. Označava se još i kao prenatalni period. U zavisnosti od porasta i procesa diferencijacije ploda, period gravidnosti deli se u tri stadijuma: jajeta, 0-12 dana, embriona, 13-45 dana i fetusa, 46-280 dana, odnosno do kraja steonosti.
Oplodnjom jajne ćelije počinje njena deoba i rast u obliku šuplje poluloptaste tvorevine. Tokom ovog perioda, ona se kreće duž jajovoda prema materici, gde stiže za 3-4 dana posle oplodnje i počinje proces priljubljivanja na zid iste. To je komplikovan proces, koji uključuje formiranje plodovih ovojnica koje služe kao zaštita za embrion i prenosni sistem za hranljive materije od majke. Obezbeđuju, takođe, prenos i deponovanje nekih otpadnih materija fetusa, a pri porođaju se odbacuju kao posteljica. Preko njih embrion dobija hranljive materije i kiseonik. Otpadne materije, kao što su C02 i urea, prenose se u krvotok majke, dok one iz želudačno-crevnog kanala (mekonijum) ostaju u debelom i pravom crevu fetusa.
Rano utvrđivanje steonosti kod krava i junica ima veliki ekonomski značaj. Ono omogućuje da se negravidna grla što pre uključe u postupak novog osemenjavanja. Smatra se da je rektalni pregled materice i jajnika, počev od šeste nedelje po osemenjavanju, najsigurniji i najekonomičniji način utvrđivanja steonosti. Dobro uvežbani praktičari mogu ovom metodom skoro u potpunosti da utvrde rezultate osemenjavanja plotkinja. Za ranu dijagnozu gravidnosti (3 do 5 nedelja) koriste se aparati s ultrazvukom. Princip se sastoji u propuštanju ultrazvuka u abdomen plotkinje, nakon unošenja specijalne sonde u njen rektum. Nalaz tamnog polja od plodove vode na ekranu aparata i svetlog od embriona ukazuje na steonost. Od laboratorijskih metoda najveći značaj ima progesteronski test mleka. Visoka vrednost progesterona u mleku 24. dana po osemenjavanju je veoma pouzdan test (skoro 100%) bremenitosti.
Tokom bremenitosti rast fetusa je neujednačen. I dok sa navršenih 5-6 meseci steonosti dostiže samo oko 10% od težine teleta pri rođenju, prirast nakon toga se povećava, na oko 350 g dnevno u osmom i oko 500 g u devetom mesecu gravidnosti.
Na trajanje steonosti utiče više faktora. Pored genetskih, od značaja je uticaj majke, fetusa i spoljne sredine. Prvotelke imaju kraću bremenitost od starijih 2-3 dana, blizanci se rađaju ranije za 2 do 6 dana od jedinaca, a ženska telad 1 do 2 dana od muške. Simentalske krave, kod kojih prosečna gravidnost traje 286 dana, nose duže od holštajnskih (279 dana). Kod tovnih rasa srednjeg okvira tela (angus, hereford, šorthorn), bremenitost u krava je kraća u odnosu na plotkinje koje pripadaju rasama velikog okvira (šarole, limuzin, blondakiten).

Prof. dr Georgi Antov

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu