Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22668
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22772
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:750
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:115
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Agronomska revija
 •  [svi tekstovi]

0 organskoj proizvodnji

Dr Branka Lazić objavila je stručan i veoma poučan rad "Koraci ka održivoj poljoprivredi" koji je objavljen u biltenu "Pijaca, moj salaš", koji izdaje "Zelena mreža Vojvodine", Novi Sad. Iz biltena su preuzeti delovi koji se odnose na održivu poljoprivredu, važnu za ruralni razvoj, a time i za ruralni turizam.

• Začinska paprika, tri vrste brašna, ovas i proso proizvedeni na Bio farmi Mamužić, Ljutovo (kontrolisana
organska proizvodnja, sa sertifikatom); foto: L. Lazić

Koraci ka održivoj poljoprivredi
Konvencionalnom, klasičnom poljoprivredom, gde je dominantni cilj veća proizvodnja hrane, narušava se ekosistem i agrosistem, ugrožava se životna okolina, pa i zdravlje čoveka. Zbog toga teče razvoj više sistema poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja.
U osnovi svih sistema je kvalitetna proizvodnja zdravstveno-bezbedne (safetv) hrane i zaštite životne sredine. Za sve ove sisteme proizvodnje osnovu čine dva ekološka principa:
preventiva i predostrožnost.
Postoje tri osnovna sistema poljoprivredne proizvodnje:

1. Dobra poljoprivredna praksa
Pod dobrom poljoprivrednom praksom podrazumeva se kontrolisana konvencionalna proizvodnja koja obuhvata:
- kontrolu plodnosti zemljišta
- novu generaciju đubriva
- kontrolu pojave korova, patogena i insekata
- izbor otpornih vrsti i sorti poljoprivrednih kultura
- kontrolu kvaliteta vazduha u okruženju
- zagađenje pored puteva, prerađivačkih kapaciteta...
- kontrolu kvaliteta (zdravstvena bezbednost) hrane
2. Integralna poljoprivreda
Stalno rastući zahtevi za konzumiranje zdravstveno-bezbedne hrane pospešuju širenje integralne poljoprivredne proizvodnje. Odrednice ovog sistema su:
- kontrola plodnosti zemljišta;
- plodored kao sistem biljne proizvodnje;
- integralna i biološka zaštita poljoprivrednih kultura;
- smernice (udruženja za integralnu proizvodnju);
- saveti i konrola proizvodnje (savetodavne službe)
- kvalitet proizvoda (visoka biološka vrednost) i sadržaj štetnih materija ispod nivoa zakonom dozvoljenih vrednosti;
- marka poljoprivrednih prizvoda i prerađevina
- sertiflkat sa znakom udruženja;
- sve primenjene agrotehničke mere su međusobno integrisane, kontrolisane, što omogućuje da ova proizvodnja doprinosi zaštiti životne sredine.
Organska (biološka, ekološka) poljoprivreda
Ona je deo održivog razvoja, gde vlada uravnotežen sistem između zemljišta, biljke, životinja i čoveka u proizvodnji hrane. Organska (syn. biološka, ekološka) proizvodnja zasniva se na osnovnim biološkim načelima i poštovanju svih uzansi zaštite životne sredine. Zakon o organskoj poljoprivredi (2000), uz odgovarajući pravilnik iz 2002. godine, zasniva se na osnovnim standardima IOFAM (International Federation of Organic Agriculture Movemments - osnovana 1972), dokumentu EU (direktiva 2092/91).

Osnovne odrednice Zakona o organskoj proizvodnji
Posebno treba naglasiti sledeće odrednice ovog Zakona:
• organska proizvodnja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih i prirodnih mineralnih materija;
• u organskoj proizvodnji ne mogu se koristiti sredstva sintetičko-hemijskog prorekla;
• u organskoj proizvodnji ne mogu se koristiti genetski modifikovani organizmi i njihovi derivati;
• materijal za reprodukciju (seme, sadni materijal, jaja, matice, podmladak, seme za osemenjavanje životinja i slično) koji se koristi u organskoj proizvodnji mora biti proizveden metodama organske proizvodnje;
• divlje biljne i životinjske vrste su organizmi koji nisu nastali kao posledica gajenja od strane čoveka;
• oznaka "Organski proizvod" je znak ili obeležje na proizvodu kojim se označava da je taj proizvod proizveden u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima;
• sertifikat je dokument kojim ovlašćena organizacija potvrđuje da je organski proizvod proizveden u skladu sa Zakonom i propisima donetim na osnovu njega. Sertinkat važi godinu dana od dana izdavanja. On sadrži: naziv, sedište i broj koda ovlašćene organizacije; naziv, adresu ili sedište proizvođača; vrstu organskog proizvoda i njegovu procenjenu količinu za godinu dana; broj sertifikata; pečat ovlašćene organizacije i potpis ovlaščenog lica u toj organizaciji;
• promet organskim proizvodima može se obavljati na proizvodnoj jedinici, u maloprodajnim objektima na ja sno obeleženom mestu - odvojeno od drugih proizvoda i na pijacama bez mešanja sa proizvodima konvencionalne proizvodnje;
• sertinkat je dokument kojim ovlašćena organizacija potvrđuje da je organski proizvod, koji se uvozi i koji ima sertifikat izdat od strane nadležnog organa zemlje porekla, proizveden u skladu sa našim Zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Zakonom su definisani uslovi za zasnivanje organske proizvodnje:
• uključivanje zemljišne parcele u organsku poljoprivredu može započeti odmah ako parcela nije korišćena u poslednjih dve odnosno tri godine - kod dugogodišnjih zasada, ili je korišćena bez upotrebe sredstava sintetičko- hemijskog porekla;
• ako je parcela korišćena uz upotrebu sredstava sintetičko-hemijskog porekla, parcela se može uključiti u organsku poljoprivredu po isteku prelaznog perioda od dve odnosno tri godine kada se radi o dugogodišnjim zasadima;
• organska stočarska proizvodnja može se zasnovati na proizvodnim jedinicama u čijem sastavu se nalaze pašnjaci ili drugo zemljište na kome se proizvodi stočna hrana ili se obezbeđuje stočna hrana za koju e izdat sertifikat da nisu korišćena u njenoj proizvodnji sredstva sintetičko-hemijskog porekla;
• uključivanje stočarske proizvodnje u organsku proizvodnju može početi najmanje godinu dana od dana uključivanja zemljišnih parcela u organsku poljoprivredu odnosno kada se obezbedi organski proizvedena hrana za stoku sa navedenih parcela.
U organsku proizvodnju spada i skupljanje divljih biljnih i životinjskih vrsta (plodova) iz prirodnih staništa, s tim da nisu tretirana sredstvima sintetičkohemijskog porekla tri godine pre sakupljanja. Sakupljanje ne srne da utiče na stabilnost prirodne sredine ili održavanje neke vrste flore i faune u oblasti sakupljanja. Organski proizvodi pakuju se u ambalažu od prirodnog materijala, a samo izuzetno u ambalaži od sintetičkog materijala.
Organska proizvodnja u suštini ima cilj da se uz kvalitetnu proizvodnju očuva životna sredina. U tome je od posebnog značaja da su sve agrotehničke mere podređene očuvanju i poboljšanju zemljišta. Zato je osnov organske proizvodnje: plodored, sistem biljne proizvodnje, postavljen u skladu sa tipom proizvodnje i plodnošću zemljišta.
Pri tome treba znati da je cena proizvoda organske poljoprivrede veća nego iz konvencionalne proizvodnje za 25 do 30%.

V. Lazić

• U Evropskoj uniji povrće i voće se pakuje u ambalažu od prirodnog materijala, ovog puta u kartonske kutije.
Snimljeno u Nemačkoj, u Manhajmu, 2007; foto: V. Lazić
• Paradajz paprika u medu sa Bio farme Mamužić;
foto: L. Lazić
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu