Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22557
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22210
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:749
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:215
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Agronomska revija
 •  [svi tekstovi]

Tip, noseća konstrukcija, lokacija

1.Izbor tipa staklenika/plastenika

Širom sveta primenjuju se brojni tipovi staklenika/plastenika, različitih formi, materijala, noseće konstrukcije, pokrivki i drugog. Na sl.7 prikazani su tipovi koji su najviše zastupljeni u našoj zemlji. Načelno se za konstrukcije - tipove sa kružnim krovom primenjuju elastični pokrivni materijali, folije. Kao pokrivka za tipove sa ravnim krovovima primenjuju se kruti materijali kao što su paneli polikarbonata ili staklo, ali i folije.

Uočava se da postoje konstrukcije sa jednim krovom, jednobrodne ili kako se engleski naziva single span i sa više povezanih krovova, višebrodni, multi span. Višebrodni se nazivaju i blok staklenici/plastenici. Povezivanje više brodova izvode se sa pregradom medu njima ili bez nje.

Najzastupljeniji tipovi staklenika/plastenika kod nas

A- niski tunel,
B- visoki tunel,
C- plastenik,
D-jednobrodni staklenik (plastenik),
E- višebrodni plastenik,
F- višebrodni staklenik (plastenik),
G-Venlo staklenik

TIP A

Niski tunel, predstavlja rešenje koje se najčešće izvodi u samogradnji, ne primenjuje se zagrevanje, a koristi se za proizvodnju rasada i gajenje u predsezoni. Jednostavne je konstrukcije i bez dodatnih uređaja. U daljem tekstu ovaj tip neće biti posebno obrađivan.

TIP B

Visoki tunel, plastenik. Često se, kao jednostavno rešenje, zbog niže cene, koristi za proizvodnju na manjim površinama. Najčešće je to za predsezonsku proizvodnju, bez zagrevanja, ili sa sistemom za zagrevanje koji je predviđen za prevazilaženje netipičnih zahlađenja. Ventilacija se obično izvodi samo kao pasivna, otvaranjem vrata i bočnih stranica. U principu, to je rešenje sa manje drugih instalacija, upravljanje koncentracijom ugljendioksida, navodnjavanjem/fertigacijom, itd.

Primer visokog tunela, tip B, pogled iznutra

TIP C

Tipičan jednobrodni plastenik sa kružnim krovom. Kao pokrivka se najčešće koristi PE folija (polietilenska). Nekada se za vertikalne stranice koriste paneli polikarbonata. Izvodi se i sa takozvanim gotskim krovom, koji ima lučni profil sa vrhom na sredini. Ovakva konstrukcija primenjuje se u područjima sa mnogo snega, niz takav krov sneg lakše klizi. Ventilacija može da se ostvari kroz otvore na vertikalnim stranicama, a primenjuje se i prinudna, ventilatorom. Predviđen je i za ugradnju sistema za grejanje, pa i za proizvodnju tokom cele ili skoro cele godine.

TIP D

Ovo je tipična konstrukcija kod koje se za pokrivku primenjuje staklo ili drugi nesavitljivi pokrivni materijali, ali može da se koristi i folija. Može da se koristi za konstatnu proizvodnju tokom cele godine. Ventilacija može da bude prirodna, prinudna i kombinovana. Pogodan je za ugradnju svih instalacija.

TIP E

Sličan je tipu C, s tim što je međusobno povezano više jednobrodnih u jednu celinu. Dakle, primenjuje se za veće površine.

TIP F

Ovo je konstrukcija kod koje je povezano više staklenika (plastenika) tipa D. Kao i u prethodnom slučaju brodovi mogu da stvaraju zajedničku celinu, ili da budu odvojeni zidom koji se izrađuje od materijala za pokrivku. Ako su brodovi odvojeni moguće je različito opremanje i sprovođenje proizvodnje u različitim sezonama. Tako, na primer, u jednom delu može da se sprovodi celogodišnja proizvodnja, pa ima odgovarajuće grejanje, dok se u drugom delu ostvaruje predsezonska. Ali se mora uzeti u obzir i činjenica da je sa takvim rešenjem potrebna posebna kontrola za svaki deo. Pored krovova sa centralno postavljenim slemenom i simetričnim stranicama, primenjuju se i oni sa samo jednim nagibom po brodu (druga strana je vertikalna).

Staklenik tip F, sa uređajem za pranje stakala

TIP G

Ovaj tip staklenika/plastenika dobio je naziv po gradu u Holandiji VENLO. Za razliku od prethodnog tipa, po jednoj lađi može da ima i dva slemena. Stranice krovnog dela mogu da se otvaraju zakretanjem oko osovine na dnu međureda, pa čak da zauzmu i veritkalni položaj, čime se znatno poboljšava prirodna ventilacija.

Jednobrodni staklenici/plastenici namenjeni su za manje površine, do 400 m2 (8x50 m), rede do 500 m2 . Ukoliko bi dimenzije bile veće javili bi se problemi sa ramskom konstrukcijom, postavljanjem pokrivke, ostvarenjem ventilacije, navodnjavanja i drugo. Za veće površine koriste se višebrodni staklenici/plastenici, a ne više jednobrodnih. Na taj način se smanjuju gubici, štedi na prostoru, na konstrukciji i pokrivci. Takode je tada jevtiniji i pouzdaniji sistem kontrole i upravljanja.

Takode je tada jevtiniji i pouzdaniji sistem kontrole i upravljanja.
Na odluku o izboru tipa staklenika/plastenika ima mno go uticaja. Oni su:
• predviđena veličina površine za gajenje biljaka,
• biljne vrste koje će se proizvoditi (utiče na visinu stakleni ka/plastenika),
• investicionu sposobnost,
• tip podloge,
• trajanje proizvodne sezone, bez ili sa grejanjem,
• planirani dalji razvoj odnosno proširenje objekta i drugo.
Visina staklenika/plastenika odabira se prema načinu proizvodnje. Na primer, za proizodnju cveća u saksijama visina treba da je takva da omogućava lak ulazak i obavljanje radova, oko 2,2 metra do nivoa krova. Ukoliko se proizvode biljke na nivoima, ili se „penju" uz nosače, visina je veća.

Primer 1: predviđena je proizvodnja paradajza i krastavaca kao puzavica, u predsezoni, na površini oko 300 m2 , samo sa grejanjem za slučaj netipičnih zahlađenja. Odabira se tip C. Visina do nivoa krova je 2,5 m.

Primer 2: predviđa se ukupno oko 0,5 ha staklenika, a u prvoj fazi 2.500 m2 za proizvodnju cele godine biljaka lončarica i rezanog cveća. Odabira se tip F sa visinom do krova 2,2 m.

Pravilan izbor tipa

Izbor tipa staklenika/plastenika zavisi od mnogo uticaja. Za proizvodne površine do oko 400 m2 odabiru se jednobrodne konstrukcije, a za veće višebrodne. Konstrukcije sa ravnim konturama krova namenjene su za korišćenje stakla i drugih nesavitljivih pokrivki, ali može da se koristi i folija. Tipovi sa zaobljenim krovovima prekrivaju se isključivo folijama ili savitljivim panelima. Visina staklenika/plastenika do nivoa krova odabira se na osnovu visine gajenih biljaka, uzimajći u obzir i smeštaj potrebnih instalacija.

2.Noseća konstrukcija staklenika/plastenika

Zadatak ramske konstrukcije staklenika/plastenika je da nosi sve sklopove i elemente koji nisu oslonjeni na podlogu. To su:
• težina ramske konstrukcije,
• pokrivka,
• zavese za uštedu energije i senčenje i mehanizmi za njihovo pokretanje,
• instalacije i uređaji za grejanje, ventilaciju, navodnjavanje, snabdevanje sa C02 i drugo,
• biljke koje rastu na potpori, biljke u koritu, biljke puzavice, vešane lončanice itd,
• dodatne uređaje za servisiranje staklenika/plastenika (primer perača stakla na sl.9),
• osobe koje postavljaju, kontrolišu ili zamenjuju pokrivku i drugo.

U tab.1 data su opterećenja biljkama koje rastu na potpori ili u kofama pri punoj zrelosti {Anonim 2004}

Tabela 1.

Konstrukcija treba da ima dovoljnu otpornost na atmosferske uticaje, pre svega vetar i sneg. Na si. 10 prikazane su mere ukrućivanja polja plastenika ugradnjom trouglova čeličnih užadi koji ukrućuju konstrukciju, suprotstavljanje dejstvu vetra.

Pored zahteva u pogledu nosivosti, čvrstoće, ima i dodatnih:
• da senka ramske konstrukcije bude što manja i da se u toku dana „šeta" (konstrukcija ne srne da bude tako izvedena da jedan deo proizvodnog prostora bude stalno ili pretežno osenčen),
• da ne oštećuje pokrivku i druge instalacije,
• da je otporna na koroziju i „starenje",
• da je otporna na hemijska sredstva koja se pri proizvodnji u zaštićenom prostoru koriste,
• da omogućava što lakše postavljanje/zamenu pokrivke,
• da je lako sprovođenje prirodne ventilacije (otvaranje prozora),
• da ne ometa kretanje unutar objekta pri obavljanju radova i/ili kontrole i upravljanja,
• da pruža visok nivo bezbednosti na radu,
• da nije lako goriva i zapaljiva,
• da je što lakše postavljanje,
• da je što jevtinija.

Sl.10 Ukrućenje polja staklenika/plastenika kosim nosačima - povećanje otpornosti na bočna opterećenja, pre svega od dejstva vetra.

Slika 10.

Za izvođenje ramskih konstrukcija najčešće se koriste galvanizovane (presvlačenje metala nerđajućim materijalom, najčešće cinkom), čelične kružne ili profilisane cevi. Ramska konstrukcija može da bude izvedena i od čelika koji je zaštićen bojenjem, ali je, zbog cene i manje trajnosti, kao i uticaja na biljnu proizvodnju, ovakav postupak gotovo odbačen.

Pored čelika, koji ima i najveću nosivost, koriste se legure aluminijuma, plastični materijali i drvo.

Jasno je da je projektovanje noseće konstrukcije složeno, da zahteva mnogo znanja i profesionalni rad. Stoga proračun i konstruisanje treba prepustiti stručnim kućama sa iskustvom.

Površinska zaštita čeličnih materijala mora da sprečava rđanje pod dejstvom vode i vazduha visoke vlažnosti, ali i pod dejstvom hemijskih sredstava za zaštitu bilja, dezinfekciju zemljišta i drugih koji se koriste pri proizvodnji. Pri spajanju zavarivanjem, bušenju otvora za vezivanje vijcima, skraćivanju elemenata, moraju da se preduzmu mere zaštite tih mesta od korozije. U suprotnom će doći do procesa razgradnje sa unutrašnje strane.

Aluminijumske legure su lakše od čelika, nerđajuće su, otporne na hemikalije, te nije potrebna dodatna površinska zaštita. U odnosu na čelik imaju manju nosivost te su elementi iste funkcije deblji i stvaraju veću senku. Pored toga, spajanje elemenata zavarivanjem zahteva poseban, skuplji postupak.

Konstrukcije koje su izvedene od metala moraju da imaju ugrađenu zaštitu od udara groma, što za posledicu, pored požara, može da ima i ozleđivanje radnika i useva.

Drvo, kao materijal za plastenike, koristi se samo za plastenike raspona do oko pet metara i to u područjima gde je njegova cena niža. Drvo ima manju nosivost te veće dimenzije nosača, pa stvara veću senku. Neophodno je da se zaštiti od uticaja vlage i hemikalija, i to sredstvom koje nije otrovno i štetno za biljnu proizvodnju. Prednost drveta je u tome što se folija za njega lako vezuje, ekserima ili „klamericama".

U tab.2 dat je primer težine-mase materijala koji se koristi pri gradnji jednog staklenika.

Tab.2 Ukupna težina konstrukcije, temelja i pokrivke Venlo staklenika raspona 8 m, (Anonim, 2004)

Tabela 2.

Plastični materijali za noseću konstrukciju koriste se samo za manje jedinice, koje se izvode u samogradnji, kopiranjem proverenih postojećih rešenja, ili na osnovu nacrta proizvođača elemenata. Ukoliko je upotrebljen odgovarajući materijal, koji je otporan na dejstvo vode i hemikalija, potrebno je da se vodi računa o kompatibilnosti materijala noseće konstrukcije i pokrivke. Jedan od primera je da se PE folija u dodiru sa ramskom konstrukcijom od PVC (polivinil hlorid), razgrađuje.

U Evropskoj uniji je donet standard za gradnju stalnog zaštićenog prostora EN13031-1. Njime se definišu opšti i posebni zahtevi koje noseća konstrukcija treba da ispuni. Prema standardu obavljena je podela konstrukcija u pogledu trajnosti na 5,10 i 50 godina. Jedan od zahteva u kupoprodajnom ugovoru mogao bi da bude da noseća konstrukcija ispunjava zahteve deflnisane u ovom standardu.

Period eksploatacije do 5 godina odnosi se na male i velike tunele pri čemu je podloga zemlja. Zbog akumulacije biljnih štetočina i bolesti smatra se da nakon pet godina lokacija mora da se menja, jer više ne postoje ekonomski i ekološki prihvatljive mere za njihovo suzbijanje. Kod ovih konstrukcija dopunski je zahtev da se ramska konstrukcija lako demontira i premešta na novu lokaciju.

Ramska konstrukcija vezuje se za temelje, koje po pravilu izgrađuje drugo preduzeće ili sam poručilac. Proizvođač noseće konstrukcije kupcu isporučuje plan izgradnje temelja, pri čemu posebna pažnja treba da se posveti priključnim mestima. Pored toga, treba voditi računa o drugim instalacijama koje se ugrađuju. Ukoliko se betonira pod i/ili traka oko staklenika/ plastenika treba voditi računa o nagibima koji omogućavaju da se odvodi voda ili spreči ulazak vode od padavina u unutrašnjost. Bitna mesta su i ona kojima se objekat povezuje na infrastrukturu, pre svega grejanje, vodu i izvor električne energije.

Pri ugovaranju kupovine staklenika/plastenika, sa stanovišta noseće konstrukcije, treba ugovorom ili aneksom ugovora definisati sledeće:
• garantovanu trajnost materijala noseće konstrukcije,
• nosivost instalacija i biljaka,
• otpornost materijala na dejstvo vode i hemijskih sredstava koja se pri proizvodnji koriste,
• izdržljivost na vetar, navesti graničnu brzinu,
• izdržljivost na opterećenje snega, navesti debljinu sloja koju može da izdrži,
• zaštita od udara groma,
• ispunjenje ostalih opštih i specifičnih zateva, na primer da su primenjene mere navedene u EN13031-1, ili da je ramska konstrukcija prilagođena lakom obavljanju radova u unutrašnjosti objekta.

Ukoliko se, na primer, definiše otpornost na dejstvo vetra brzine do 80 km/h, pri sklapanju polise osiguranja to se navodi, odnosno šteta se nadoknađuje ukoliko je brzina vetra bila veća. Što je granična vrednost veća manja je cena osiguranja, jer je i manja verovatnoća da će doći do tog slučaja. Isto se odnosi i na sloj snega, pri čemu vlasnik može da na to utiče tako što sneg čisti ili tako što povisi temperaturu u objektu i sneg potpuno ili delimično otopi.

Na osnovu navedenog jasno je da noseća ramska konstrukcija predstavlja složen sistem koji treba da zadovolji mnoge zahteve. Stoga se, osim za male objekte tipa B i C, ne preporučuje izvođenje „na svoju ruku" i „prema osećaju". Čak se ne preporučuje direktno kopiranje izvedenih objekata, jer postoje mnoge „male tajne" koje je teško u celosti proniknuti.

1.Izbor lokacije, mikrolokacije i orijentacija objekta

Prilikom izbora lokacije potrebno je da se vodi računa o uticajnim faktorima koji su navedeni u poglavlju 2.1. Lokacija podrazumeva skup faktora koji utiču na ekonomičnost poslovanja gazdinstava u velikoj meri. Ukoliko je proizvođač usmeren na to da sam prodaje svoje proizvode, neophodno je da lokacija • Sl. 11 Primer štete koja je nastala dejstvom orkanskog vetra bude u blizini tržišta - pijace, naselja, prometnog puta... Ukoliko se roba plasira preko veletrgovaca, to su obično veće jedinice, treba voditi računa o tome da se odabere lokacija koja omogućava širenje, povećanje postrojenja i dobar pristup transportnim sredstvima.

Sl.11 Primer štete koja je nastala dejstvom orkanskog vetra

Slika 11.

Nosivost i trajnost

Ramska - noseća konstrukcija treba da nosi sve što nije oslonjeno na podlogu, ali i da izdrži opterećenje vetra, snega, radnika koji postavljaju pokrivku i drugog. Pored toga treba da je otporna na dejstvo vode i hemijskih sredstava koja se koriste pri proizvodnji. Najčešće se za ramske konstrukcije koristi galvanizirani, nerđajućom presvlakom zaštićen, čelik. Pored toga koriste se legure aluminijuma, a za manje objekte drvo i plastični materijali. Pored ostalog bitno je da ramska konstrukcija stvara što manju senku. Samo manji objekti grade se u samoizvedbi, na osnovu proverenih i pouzdanih nacrta ili kao kopija proverenih rešenja. Pri tome treba dobro razmotriti sve detalje da ne bi nastupile greške. Gradnju ramske konstrukcije većih objekata treba poveriti proverenim proizvođačima, s time da se gradnja temelja i montaža, uz korektna uputstva i eventualnu instruktažu, sprovode u samogradnji ili uslugom lokalnog preduzeća. U ugovoru treba tačno navesti dogovorene karakteristike u pogledu nosivosti, otpornosti na vetar, sneg i drugo. Poželjno je da konstrukcija bude usaglašena sa evropskim standardom EN13031-1. Treba zahtevati garanciju trajnosti u pogledu dejstva vode i hemijskih sredstava.

Sa tehničkog stanovišta bitno je da je obezbeđena infrastruktura, pre svega:
• snabdevanje energijom, na primer gasovod dovoljnog protoka,
• povezivanje na električnu mrežu dovoljne snage,
• izvor vode dovoljne količine i kvaliteta i
• pristup mreži javnih puteva.

Ukoliko na nekoj lokaciji samo jedno od navedenog nije u potpunosti ispunjeno to može da prouzrokuje visoke dodatne troškove, na primer gradnju transformatora ili postrojenja za prečišćavanje vode.

Bitan uticaj ima i cena zemljišta na nekom lokalitetu, postojeći objekti - postrojenja, fabrike i planirana gradnja u budućnosti. Cena je u blizini većih gradova uvek veća. Ukoliko je u blizini postrojenje koje izbacuje prašinu može da dođe do problema zaprljanja pa i oštećenja pokrivke. Takođe treba saznati da li je planirana izgradnja takvog postrojenja u budućnosti. Kupci zaziru od robe koja je proizvedena u blizini fabrika koje su stvarni ili potencijalni zagađivači. Lokacija u blizini takvih fabrika ima nižu vrednost za ovu delatnost, čak i onda kada je strah od zagađenja neopravdan.

Za postavljanje tunela, pa i plastenika za proizvodnju na zemljištu smatra se da objekat nije trajan, kao što je navedeno mora da se najkasnije nakon pet godina premesti, te nije potrebna građevinska dozvola. Ukoliko je predviđen staklenik/ plastenik koji treba da bude stalno na nekoj lokaciji potrebno je da se dobije dozvola za izgradnju. Postupak i politika dobijanja dozvole različita je od opštine do opštine, te se treba dobro raspitati da li za odabranu lokaciju može da se dobije dozvola. To isto važi i za dobijanje dozvola za priključivanje na infrastrukturu: gas, električna mreža, vodovod, put... Sve ovo treba da se razjasni pre nego što se plac kupi ili započne sa planiranjem i gradnjom staklenika/plastenika.

Mikrolokacija

Dobro mesto za postavljanje staklenika/plastenika trebalo bi da bude ravno, bez objekata koji stvaraju senku, posebno sa jugoistoka i juga, zaštićeno od vetrova. Objekat može uspešno da se postavi i na zakošen teren, ali tada se primenjuje posebna konstrukcija.

Objekat ne srne da bude u senci. Pri tome je bitno u kojojem se dobu godine proizvodnja obavlja, jer Sunce ima drugačiju putanju zimi i leti, sl. 12.

Sl.12 Putanja Sunca zimi i leti

Slika 12.

Ugao sunčevih zraka u odnosu na tlo je zimi manji, a leti veći. Leti je i duže trajanje dana, a intenzitet sunčevog zračenja veći. Veći je i broj sunčanih dana. Dobre konstrukcije staklenika/ plastenika prilagođavaju se ovome, odnosno dobu godine u kojem dominira proizvodnja.

Da bi se sprečilo da bude u senci staklenik/plastenik treba da bude dovoljno udaljen od objekata, kao što su kuće. Opšte prihvaćeno pravilo je da se staklenik/plastenik odmiče od objekta sa njegove južne strane za rastojanje koje je minimalno 1,5 puta veće od visine objekta. I u tom slučaju će staklenik/ plastenik biti u senci, ali u jutarnjim časovima kada je intenzitet sunčevog zračenja manji, sl.13.

Sl.13 Senka objekta zimi i leti, minimalna udaljenost staklenika/ plastenika

Slika 13.

Pri opredeljenju za mikrolokaciju treba posebno voditi računa i o ruži vetrova. Što je veća brzina vetra to su veći gubici, sl. 6 u poglavlju 4.1. Za zagrevanje staklenika/plastenika koji je zaštićen od direktnog udara vetra potrebno je manje energije za zagrevanje, a ukoliko je bez zagrevanja, temeperatura u njemu biće viša. Vetar, s druge strane, pomaže ventilaciji i hlađenju u toku toplih dana. Postavljanje staklenika/plastenika na vrhu uzvišenja je nepovoljno.

Pri izboru mikrolokacije vodi se računa i o udaljenosti od priključaka na infrastrukturu, gas, električnu mrežu, vodu i puteve.

Pored osnovnog proizvodnog objekta potrebne su i druge prostorije za: • skladištenje materijala za proizvodnju, • skladištenje alata, mašina i pomoćnih uređaja, • pripremu za proizvodnju, na primer, oblaganje kamene vune folijom, • obradu, pakovanje i skladištenje gotovih proizvoda, • sanitarno higijenski prostori i trpezarija radnika, • poslovne prostorije, kancelarija i drugo.

Posebna briga mora da se vodi o skladištenju hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koja se klasifikuju po otrovnosti i moraju biti odvojena od drugih sredstava, na primer supstrata.

Ukoliko je staklenik/plastenik u blizini kuće ili drugog privrednog objekta tada se obično sve pomoćne prostorije smeštaju van staklenika/plastenika. Ukoliko se ovi objekti nadograđuju na staklenik/plastenik obavezno se dodaju sa njegove severne strane, ili se smeštaju između dve celine staklenika/ plastenika (primer sl.15), kako bi što manje uticali na ometanje sunčevog zračenja.

Ukoliko je planiran objekat koji kao podlogu koristi zemljište, traba proveriti kvalitet zemljišta na planiranoj mikrolokaciji, detaljno obrađeno u poglavlju 4.5.

Pri izboru mikrolokacije, posebno za veće objekte, treba u obzir uzeti eventualna povećanja postrojenja planirana u budućnosti. Treba rezervisati prostor, ali i odgovarajuće dimenzionisati kapacitete priključaka gasa, vode i električne energije.

Pri proizvodnji u zaštićenom prostoru odvija se značajan tok materijala: supstrata, mineralnih hraniva, propagacionog materijala (semena i rasada), plodova itd. To zahteva angažovanje radnika i sredstava. Da bi se smanjilo angažovanje, pa time i troškovi, još pri izboru mikrolokacije i rasporeda prostorija one se razmeštaju tako da udaljenost i transportni putevi budu što kraći. Dostava materijala i utovar gotovih proizvoda trebalo bi da se odvija sa što lakšim istovarom ili utovarom.

Orijentacija

Kada je mikrolokacija odabrana treba voditi računa o postavljanju objekta, orijentaciji. Ona treba da bude takva da usevi primaju što više sunčevog zračenja, te da se senke ramske konstrukcije ne zadržavaju na jednom mestu, sprečavajući ujednačen razvoj biljaka. Jednobrodni staklenik/plastenik treba postaviti tako da njegova podužna osa, vrh krova, bude orijentisan približno u pravcu istok-zapad, a višebrodni sever-jug, sl.14.

Sl.14 Pravilna orijentacija jednobrodnog i višebrodnog staklenika

Slika 14.

Nacrt -situacioni plan

Kada su odabrani tip, veličina, lokacija i mikrolokacija i definisana orijentacija, pristupa se planiranju rasporeda staklenika/ plastenika, pomoćnih objekata, lokalnih puteva, priključaka na infrastrukturu i drugog. Sačinjava se nacrt postrojenja koji ujedno može da bude situacioni plan. Situacioni plan je podloga za daljnju razradu projekta, ali i za dobijanje građevinske dozvole, ukoliko se radi o objektu za koji je potrebna. Primer rasporeda, uprošćenog situacionog plana, prikazan je na si. 15. Na njemu nedostaju postojeći objekti, mreža postojećih puteva i pozicija priključaka na infrastrukturu.

Pravilan izbor tipa

Brojni faktori utiču na izbor lokacije, a pre svega sagledavanje povoljnosti sa stanovišta mogućnosti plasmana planirane proizvodnje i obezbeđenje infrastrukture. Obavezno se vodi računa i o legalizaciji objekta, odnosno mogućnosti dobijanja građevinske dozvole, ukoliko je objekat takvog tipa da je potrebna. Izbor mikrolokacije i orijentacije objekta treba da se sprovede tako da staklenik/plastenik ne bude u senci, da je što više zaštićen od vetrova i da je uticaj senke noseće konstrukcije što manji. Staklenik/plastenik mora da bude dovoljno odmaknut od postojećih objekata da bi se sprečilo da bude u njihovoj senci. U obzir treba uzeti kretanje Sunca u toku zime i leta, odnosno u periodu godine kada se proizvodnja obavlja. Pomoćne prostorije, ukoliko su vezane za staklenik/plastenik (lokacija je udaljena od zgrada gazdinstva), treba postaviti sa severne strane staklenika/plastenika. Pri definisanju lokacije i mikrolokacije vodi se računa i o budućem proširenju postrojenja. Ukoliko se kao podloga koristi zemljište obavezno proveriti njegov kvalitet, pogodnost za primenu. Pri planiranju mikrolokacije brine se o tome da se omoguće što niži troškovi gradnje i rada u stakleniku/plasteniku. Tokovi materijala treba da su što kraći. Nakon izbora lokacije i mikrolokacije, te određivanja orijentacije, tipa, veličine i sadržaja, sačinjava se nacrt postrojenja -situacioni plan.

Sl.15 Primer d ve mogućnosti postavljanja plasteničkog objekta sa radnim prostorom i planiranim proširenjem, nacrt kao podloga za situacioni plan (Stevens et al. 1994)
Slika 15.

LITERATURA

1. Stevens, A. B., Stevens, Suzan, Albrecht, M. L., Karen I. B. Gast. 1994. Starting a Greenhouse Business. Cooperative Extension Service, Kansas State Universitv Manhattan, Kansas.
2. Anonim. 2004. Training material on greenhouses. Practical Training Centre, PTC+, Ede.

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu