Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22557
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22210
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:749
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:153
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Agronomska revija
 •  [svi tekstovi]

Inovativna staklenička proizvodnja paradajza u Holandiji

Proizvodnja paradajza u stakleniku
bez i sa dodatnim grejanjem

Uvod

Već decenijama proizvođači u Holandiji proizvode paradajz u staklenicima. Zahvaljujući tehničkim inovacijama, razvoju sortimenta i dugogodišnjem iskustvu u gajenju ove biljne vrste, godišnja proizvodnja paradajza po kvadratnom metru raste svake godine. Poboljšanje proizvodnje je uglavnom rezultat efikasnije upotrebe svetlosti u kombinaciji sa optimalnom temperaturom.

Podaci o troškovima i zaradi

Skoro ioo% proizvodnje paradajza u Holandiji se proizvodi u staklenicima koji se greju prirodnim gasom. Proizvodnja traje cele godine, sadnja se obavlja u drugoj polovini decembra, a berba traje sve do početka decembra naredne godine. Prinos je između 55 i 65 kg/m2, zavisno od sorte i raspoložive opreme. Uz prosečnu cenu paradajza 0,75 - 0,80 evra po kg, takva proizvodnja donosi prihod oko 45 evra po kvadratnom metru.

Trećina ovog prihoda odlazi na troškove radne snage. Otprilike isti iznos troškova je i za materijal i troškove grejanja. Preostalih 33% odlazi na otplatu investicije, bankarsku kamatu i zaradu proizvođača.

Radi poređenja, proizvođač u istom stakleniku bez grejanja može da proizvede oko 25 kg paradajza po kvadratnom metru.

Kombinacija svetlosti i temperature

Uspešan proizvođač je u stanju da obezbedi pravu temperaturu i osvetljenost potrebnu za optimalan razvoj biljaka. Pored toga on obezbeđuje biljkama da na najefikasniji način koriste svetlost tako što dodaje vodu i hraniva, te obezbeđuje dovoljno co2.

Značaj grejanja prikazan je na sl. 1. Žutom linijom prikazan je intenzitet svetlosti, plavom proizvodnja bez grejanja, a crvenom sa grejanjem. Površina ispod krivih linija predstavlja ukupnu proizvodnju i očigledno je da je u staklenicima sa grejanjem, zbog proizvodnje i u vansezoni, znatno veća.

• Sl. 1 Proizvodnja paradajza u stakleniku bez i sa dodatnim grejanjem

Vrhunska tehnologija za vrhunski kvalitet paradajza

Razvoj stakleničke proizvodnje

Tokom godina, proizvodnja paradajza u staklenicima se razvijala i unapređivala sa više aspekata.

Propusnost svetlosti

Ukupna količina svetlosti, naročito u proizvodnji paradajza, ima ogroman uticaj na prinos. Stoga je i konstrukcija staklenika pretrpela promene u cilju obezbeđivanja više sunčeve svetlosti.

Visina objekta

Staklenici koji služe za proizvodnju paradajza su postali viši. Osnovni razlog ovakve promene je efekat koji ima na klimu u stakleniku.Viši staklenik ima veću zapreminu vazduha i zbog toga ima stabilnu klimu unutar objekta i manji uticaj visokih spoljnih temperatura.

Razvoj sistema gajenja

Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka sistem gajenja na zemljištu zamenjen je gajenjem na supstratima. Uglavnom iz dva razloga: smanjenja razvoja i prenošenja biljnih bolesti i porasta prinosa. Porast prinosa pri gajenju na supstratima je do 20%. Kamena vuna se najčešće koristi kao supstrat za gajenje paradajza. Koristi se zapremina od 8 do 12 litara kamene vune po m2 , zavisno od broja biljaka i sorte. Prelaskom na supstratnu proizvodnju promenjen je i sistem za navodnjavanje/fertigaciju. Dominira primena sistema sa kapaljkama.

Dužina sezone gajenja i gustina biljaka

Početkom sezone gajenja (krajem decembra), biljke od 5-7 listova presađuju se u staklenik. Zavisno od sorte i proizvodnog sistema, biljke se rasađuju u gustini 2 do 2,5 biljke /m2, sa razmakom 50 do 60 cm u redu. Svaka biljka raste na jednom stablu do februara. U tom mesecu dolazi do značajnog povećanja osvetljenosti, te je broj biljaka isuviše mali da bi se optimalno iskoristila dodatna količina svetlosti. Stoga se jedna od 10 ili jedna od 5 biljaka pušta da razvije dodatno stablo. U aprilu/ maju još 5 biljaka se pušta da razvije dodatno stablo. U tom slučaju, broj stabala na m2 je tri. Posledica ovih mera je to što se'iz biljaka paradajza razvije i do jedna internodija po kvadratnom metru nedeljno. Dodatnim stablom omogućeno je da se razvije do 20% više internodija u letnjem periodu, a prosečna veličina ploda ostaje ista tokom sezone. Krajem leta količina stabljika se ponovo redukuje na isti način i iz istog razloga.

Temperaturni režim

Kao što je prikazano u podacima o proizvodnji u klimatskim uslovima u Holandiji, za ostvarenje optimalne proizvodnje u staklenicima neophodno je grejanje. Na početku proizvodnje potrebno je da temperatura bude 18 do i9°C, kako bi se dobio pravi odnos između plodova i listova biljke.Nakon prvog cvetanja biljke, temperatura potrebna tokom noći može biti niža,s time da se,uz dobre svetlosne uslove zadrži prosek temperature u toku dana 18-19°C.Od aprila intenzitet osvetljenja raste pa tako i prosečna tempera u toku jednog dana. Za dobro cvetanje je poželjno da noćna temperatura bude za jedan do dva stepena niža. U jesen je intenzitet svetlosti prenizak za dobro cvetanje (od 20. oktobra nadalje), tako da temperature mogu da se snižavaju. Pri nižim temperaturama produžava se dozrevanje, pa tako „razvlači" sezona berbe.

Kontrolisanje rasta biljaka

Važna stvar u gajenju paradajza je postizanje pravog balansa između generativnog (formiranja plodova) i vegetativnog rasta (formiranja lisne mase). Za ovo postoje razne mogućnosti, a jedna od njih je podešavanje odnosa dnevnih i noćnih temperatura. Tako^može da se ograniči lisna masa na biljkama, koja treba daje dovoljna za podršku razvoju plodova, ali ne prevelika, da ne bi nepotrebno koristila vodu i hraniva. Broj listova reguliše se mehaničkim otkidanjem starijih. Broj listova po biljci treba da bude 15 do 20. Za najveći broj sorti rodna grana se nalazi odmah ispod listova.

Sledeća mera koja se može preduzeti je povećanje broja plodova željene veličine. U fazi cvetanja uklanjaju se „lošiji" cvetovi, kako bi se poboljšala veličina preostalih plodova. Ovu meru treba obaviti u ranoj fazi i pravovremeno, kako bi se sprečilo da biljka ulaže u razvoj nekvalitetnih plodova. Gubitak plodova će tako biti kompenzovan krupnoćom ostalih plodova.

Poteškoće u stakleničkoj proizvodnji

Visoke temperature sredinom leta Tokom toplih letnjih perioda prosečna temperatura u toku 24 sata može da dostigne i 25°C. Ukoliko to duže potraje doći će do usporavanja razvoja plodova, pa i do nepovratnog oštećenja biljaka. U ovakvim situacijama proizvođači uklanjaju poslednje cvetajuće rodne grane te podstiču razvoj biljaka i cvetajućih zaparaka, da bi povećali prinos.

Nedovoljna količina svetlosti U klimatskim uslovima Holandije često tokom prve i druge sedmice rasta, nema dovoljno svetlosti. Tada proizvođači snižavaju temperaturu kako bi sprečili nepovoljne efekte na razvoj biljaka.

Visoka relativna vlažnost Da bi tokom zime i jeseni postigli više temperature većina proizvođača koristi termalne zavese. Time se postiže i smanjenje potrošnje goriva. Nepovoljna strana ove mere je porast relativne vlažnosti vazduha u stakleniku. Visoka vlažnost, 80% i više, podstiče biljku na prebrzi rast. a brzo se razvijaju i gljivice. Kontrolom i smanjenjem relativne vlažnosti utiče se na smanjenje razvoja gljivica, pa tako i razvoja biljnih bolesti.

Peter Korsten Botany B.V. Horst-Meterik,Holandija

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu