Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22557
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22210
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:749
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:186
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Časopis Agronomska revija
 •  [svi tekstovi]

POJMOVNIK GOVEDARSTVA (9)
Teljenje (Partus)

Nekoliko dana pre očekivanog porođaja, kravu treba izdvojiti od ostalih grla u stadu i smestiti je u porodilište (na većim farmama) ili deo staje (na mali m gazdinstvima ) koji je čist i dezinfikovan. Kod plotkinja pred teljenjem javljaju se karakteristični spoljni znaci ovog događaja. Usmine stidnice su otečene i crvene i iz stidnice često visi bistra sluz. Trbuh je opušten , a usled popuštanja karličnih veza, jače se ističe krsna kost i sednjačine kvrge. S obe strane korena repa jasna su udubljenja. Vime je nabreklo, a u nekih krava i prvotelki čak i edematozno.
Nesporno je da početak teljenja inicira plod, a ne majka. Naime, sazrevanjem hipotalamus a fetusa i lučenjem, s njegove strane , adrenokortikotropin-oslobađajućeg hormona (ACTH-RH), hipofiza ploda proizvodi ACTH čime se stimuliše oslobađanje kortizola, koji je proizvod fetusnog korteksana d bubrežne žlezde. On, ulaskom u krvotok majke, deluje na placentu da inhibira sekreciju progesterona i poveća proizvodnju estrogena, što dovodi do porasta njihove koncentracije u perifernom krvotok u majke. To rezultira pokretanjem sledećih promena:
• stimulisanje produkcije prostaglandina u sluzokoži (endometrijum) materice ,
• povećanje elastičnosti cervikalnih zidova da se stvore uslovi za prolaz ploda i
• povećanje osetljivosti mišićnog sloja materice (miometrijum) na oksitocin.
Prostaglandini su važan stimulirajući faktor u pokretanju kontrakcija miometrijuma, čiji su efekti snažno potiskivanje ploda u grlić materice i vaginu, čime se stimuliše obezbeđenje velikih količina oksitocina iz neurohipofize majke. Oksitocin podržava sledeće po redu kontrakcije materice i abdominalne m u muskulature , što značajno pomaže istiskivanje ploda iz porođajnog kanala. U pripremi plotkinje za porođaj učestvuje i hormon relaksin, koji se pri kraju graviteta stvara u jajnicima i ima ulogu da omekša veze karlice i ligamenta materice.

Stadijumi porođaja
Prema promenama koje nastaju tokom normalnog toka, teljenje se može podeliti u tri stadijuma: pripremni period, istiskivanje ploda i izbacivanje posteljice.
Pripremni period
U ovom stadijumu beleži se omekšavanje, te rastezanje i širenje porođajnih puteva. Ove promene su, kao što je napomenuto pod hormonalnim uticajem. Plod vrši promenu svog položaja, tako da ispravlja prednje noge u pravcu porođajnog kanala, a svoja leđa o kreće u poziciju prema kičmi majke. Prednje noge su razmaknute , a glava i vrat se pružaju duž njih, što će omogućiti da dužina osovine ploda bude paralelna s dugim kostima prednjih nogu. Takav položaj ploda, zapravo, je napogodniji za normalno odvijanje partusa .

Pravilan položaj teleta pri porođaju

Tokom ovog perioda započinju kontrakcije materice koje se javljaju u 15-minutnim intervalima . Krava je uznemirena i ima potrebu da legne, često zagleda zadnji deo svog tela i abdomen. Kontrakcijama materice plod i plodove ovojnice se potiskuju prema grliću materice koji j e delovanjem hormona omekšan i proširen. Uzdužni mišići materice se skupljaju, dok se kružni opuštaju, čime se ovojnice ploda potiskuju u cerviks i na taj način se ubrzava njegovo širenje. One zatim šire i vaginu i na kraju tog perioda pojavljuju se izvan stidnice. Od njih obično prvo prsne vodenjak (alantois), ali može da prsne istovremeno ili po prskanju amniona , neposredno čim prođu stidnicu ili još u vagini. Plodove vode iz njih navlaže porođajni kanal, čime se olakšava istiskivanje ploda.
Pri normalnom porođaju, ovaj stadijum kod krava obično traje 2-6 časova, a kod junica ponekad i duže.

Istiskivanje ploda
Ova faza počinje ulaskom ploda u prošireni cerviks i porođajni kanal, a završava se njegovim potpunim izlaskom iz stidnice. U tom stadijumu značajnu ulogu imaju kontrakcije abdominalne muskulature, koje jako pojačavaju efekat kontrakcija materice. Ove poslednje dešavaju se sad u intervalima od dva minuta, a svaka može da traje više od minuta. Kada glava teleta počne da prolazi potreban je najveći abdominalni napon, posle čega pelvis i zadnje noge prođu relativno lako. Nakon što glava i grudi teleta prođu kroz vulvu, padom na dole omogućuju trbušnim mišićima ploda da se opuste, a kukovi i zadnje noge da se pruže unazad, što dopušta krstima da lakše prođu. Obično se ovaj stadijum porođaja odvija priležećem položaju, iako je krava prethodno stajala. Drugi stadijum porođaja obično traje od pola do četiri časa. Prvotelkama treba više vremena, a krave najčešće završe porođaj za 1 čas.
Tele se rađa bez posteljice. Ona se ne odvaja od endometrijuma materice sve dok se porođaj ne završi. To osigurava snabdevanje teleta kiseonikom tokom teljenja. Kada se tele rodi, pupčana vrpca se obično prekida, a njegovo preživljavanje zavisi od početka aktivnosti funkcionisanja pluća. U slučaju da je neophodna pomoć plotkinji pri porođaju, važno j e znati pravilan način njenog pružanja. Fiksirana porođajna užad iznad kičičnih zglobova teleta treba da se vuku u pravcu korena repa majke, paralelno sa njenim kičmenim stubom. Čim se iz porođajnog kanala pojave glava i ramena, dalje povlačenje je lagano u pravcu vimena krave. Ako se glava i grudi podignu na gore, krsni deo ploda m o ž e da se zaglavi u pelvisu majke i da se porođaj završi gubitkom teleta. Za teže slučajeve, obavezno treba potražiti pomoć veterinara.
Ocenjivanje toka teljenja i njegov upis u registar teljenja je od značaja u selekciji goveda.
Prema važećim propisima u nas (Prailnik o načinu ispitivanja svojstava priplodne stoke, 1996. godina), sam porod se ocenjuje numerički , ocenama od 5 do 2. Maksimalna ocena (5) daje se kada j e porođaj protekao bez pružanja pomoći, odnosno za lako teljenje; ocena 4 je kada se radi o otežanom porođaju uz pomoć; teško teljenje uz pomoć veterinara ocenjuje se trojkom, a za porođaj " carskim rezom " daje se minimalna ocena (2). Ovi podaci se koriste za biološki test bikova.

Izbacivanje posteljice
Po istiskivanju ploda, abdominalne kontrakcije prestaju, ali se nastavljaju kontinuirane kontrakcije materice da bi se izbacila posteljica. Ona se obično istisne u toku od pola do 8 časova. Kod većine krava to se desi za 4 do 5 časova. Ako plotkinja ne izbaci posteljicu do 12 časova po partusu, radi se o njenom zaostajanju (retentio secundinarum). To je često slučaj kod pobačaja, teškog teljenja, preranog rođenja i bližnjenja. Pojava zaostale posteljice varira od stada do stada, ali se kreće od 5 do 15%, i može dovesti do značajnih problema u reprodukciji takvih grla.
Izbacivanjem posteljice svi njeni hormonski produkti iščezavaju izplazme majke, u skladu s njihovim karakteristikama poluživota. U celini, posle 48 do 72 časa koncentracije steroidnih i proteinskih hormona spadaju na vrednosti kao kod negravidnih plotkinja (Popovski i ICnčev, 1998).
Po istiskivanju posteljice, kontrakcije materice se nastavljaju: tokom prvog dana jedna na 3 minuta , a sledeća 3 do 4 dana p o stepeno se smanjuju, do jedne na 10 do 12 minuta . Ove kontrakcije doprinose skraćivanju uzdužnih ćelija uterusa , odnosno samog uterusa . To j e početak involucije materice, kada se ona vraća na svoju veličinu, težinu i položaj pre bremenitosti . Vreme koje je potrebno za to varira od 12 do 56 dana, ali se u normalnih krava završi za oko 25-30 dana po teljenju. Involucija uterusa traje duže u krava koje su se više puta telile i u onih koje su imale komplikacije pri teljenju. Međutim, nijedna od komponenata materice ne vraća se na veličinu pre steonosti. Negravidni rog se povlači skoro potpuno , dok gravidni i cerviks ostaju veći nego pre, čak i kada je involucija završena. Takav u uterus u junice koja se nije telila ukazuje da j e ona bila koncipirala, a potom pobacila.

Krave identični blizanci (Foto G. Antov)

Bližnjenje
Krava uglavnom rađa jedno tele, zbog čega se goveda svrstavaju u grupu uniparih . Ipak, na stotinu partusa rađa se 4 do 5 parova blizanaca, a na hiljadu 3 do 5 trojki. Dobijanje 4 i više teladi p ri jednom teljenju je krajnje retko.
Blizanci mogu da nastanu oplodnjom dve jajne ćelije i tada je reč o dizigotnim (fraternalnim) blizancima. Kod takvih blizana teoretski se može očekivati da polovi n a parova bude različitog pola, a po jedna četvrtina muškog, odnosno ženskog pola. Blizanci se mogu razviti i od jedne oplođene jajne ćelije, njenim deljenjem, i tada se radi o monozigotnim ili identičnim blizancima. Njihovo učešće u ukupnom broju bližnjenja je oko 10% i uvek su istog pola.
Takvi blizanci su veoma slični u svim genetski određenim karakteristikama. Međutim , javljaju se i određene razlike, kao što su pojava pasisa samo kod jednog člana, različit otisak njuške i oblik dlačnih cvetova, koji se ne nasleđuju tako striktno .

Prvotelka simentalske rase s trojkama
Prvotelka simentalske rase s trojkama

Starije krave češće rađaju blizance u odnosu na prvotelke, s tim da je najveća učestalost pojave bližnjenja u drugom, odnosno trećem teljenju. Krave koje su i same blizanci imaće veću verovatnoću da rode više teladi pri jednom porođaju. Bikovi, takode, utiču na ovu pojavu i ona je izraženija kod pojedinih linija. Različiti su efekti bližnjenja krava u tovnim i mlečnim stadima. Kod tovnih rasa krave s blizancima proizvode ukupno veću količinu mesa pri zalučenju teladi u odnosu na plotkinje s jednim teletom , ali ih prate veći zdravstveni problemi nakon teljenja. U mlečnim stadima, u principu, bližnjenje nije poželjno. Njegove negativne implikacije su u povećanom riziku za mrtva rođenja kao posledica distokije (težak porođaj) usled nepravilnog položaja plodova, povećanoj smrtnosti blizanaca, većoj pojavi zadržane posteljice, zapaljenju materice, izmeštenom sirištu, ketonuriji, značajno povećanoj neplodnosti krava posle bližnjenja, te većem stepenu njihovog izlučenja iz stada i smanjenom broju junica za priplod zbog neplodnosti ženske teladi iz parova blizanaca različitog pola ( frimartinizam ) . Ispitivanjem u našim uslovima utvrđeno je da su se ukupni gubici teladi blizanaca približili nivou od 30%, uključujući mrtvarođenja i uginuća od rođenja do zalučenja.

Frimartinizam
To je pojava neplodnosti ženskog teleta iz bliznačkog para s teletom muškog pola. Javlja se u oko 90% parova blizanaca različitog pola. Dofrimartinizma dolazi zbog spajanja (anastomoze) krvnih sudova placentarnog krvotoka već u ranijoj fazi bremenitosti , tako da krv cirkuliše kroz organizme oba fetusa. Kako se muški polni hormoni ranije sintetiš u i oslobađaju od ženskih, oni ovim spajanjem dolaze u organizam ženskog ploda i inhibiraju u njemu razvoj pojedinih polnih organa. Posledica toga su zakržljali i nefunkcionalni jajnici, nerazvijena materica, najčešće nedostatak cerviksa i skraćena i nepravilno razvijena vagina. Vulva je smanjena i s grubim dlakama, a klitoris uvećan i često vidljiv spolja. Odrasle frimartinke pre liče na muške kastrate nego na priplodne junice .
Prema nekim preporukama , frimartinizam se može odrediti još pri rođenju, uvlačenjem obične epruvete (1,25x15 cm) u vagin uteleta. Ako epruveta može da se uvuče u vaginu samo 5 do 7,5 cm, frimartinizam je prisutan.
Za praksu je važna preporuka da žensku telad iz parova blizanaca različitog pola ne treba ostavljati za priplod, nego ih, po zalučenju, koristiti za tov.

Korišćenje bikova u pripustu
Pripust je u Srbiji zakonom dozvoljen način kontrolisanog razmnožavanja goveda. Međutim , da bi bik mogao da se koristi za pripust neophodnoje da je licenciran - odabran od komisije koju formira opštinski organ uprave. Prethodno je potrebno da vlasnik bika obezbedi pedigre, kojeg izdaje ovlašćena ustanova , i da je grlo zdravo, shodno zakonskim propisima.

Izbor priplodnjaka
Mladi bikovi za korišćenje u pripustu odabiraju se na osnovu porekla i telesne građe. S tandardi o poreklu jednaki su onima za bikove u veštačkom osemenjavanju. To znači da treba da potiču iz planskog parenja majki - krava klase Elita i Ia (bikovske majke) i bikova - očeva istih klasa. Izuzetno, za populacije u osnivanju, majke mogu da budu i krave I klase. Da bi bili ocenjeni prvom klasom, pored uslova o poreklu, minimalna ocena eksterijera kod mladi bikova simentalske rase za okvir, muskuloznost i formu tela, a kod holštajna za telesnu građu , treba da iznosi 7, primenom linearnog ocenjivanja tipa i skale od 1 do 9.
Telesna građa - konformacija bika treba da ispoljava ujednačenost tipa u poređenju s drugim jedinkama iste rase. Bik treba da poseduje dobar temperament i "muškost". Posebnu pažnju valja obratiti na noge, koje mora da su čvrste, pravilnih stavova, dobrih zglobova i odgovarajuće dubine papaka. Stubaste zadnje noge, kada je ugao skočnog zgloba suviše širok, nisu poželjne, jer mogu da p rouzrokuju ozbiljne probleme pri zaskakivanju. Takvi bikovi su obično manje okretni i treba im više pokušaja i duže vreme za skok.

Ishrana
Mladi bikovi, po pravilu, ne treba da su mršavi, niti da su odrasli utovljeni. Pothranjeni mladi bikovi sporije rastu i proizvode seme slabijeg kvaliteta. Preterana ugojenost odraslih priplodnjaka smanjuje njihovu želju za skokom i može da dovede do stresa zbog opterećenja nogu i papaka. Takođe, obimno deponovanje masti na vratu skrotuma i u skrotalnom tkivu bikova može da uslovi povećanje temperature u testisima , smanjujući time broj i kvalitet spermatozioda .
Za bikove u porastu treba da se obezbedi konzumiranje od 2,1 do 2,4 kg suve materije hrane na 100 kg telesne mase, kombinujući koncentrovana i kabasta hraniva.
Odraslim bikovima daje se oko 1 kg sena i 0,5 kg koncentrata na 100 kg telesne mase. Uključivanjem silaže ili senaže u obrok, količina sena može da se smanji na polovinu.
Sadržaj proteina u obroku ne mora da bude visok: za mlade bikove je dovoljno 12, a za o drasle 10% sirovih proteina . Ishrana bikova treba da je izbalansirana u sadržaju makro i mikroelemenata i vitamina. Potrebe u Ca iznose 20 g za bikove telesne mase 500 kg, i povećavaju se za 4 g na svakih 100 kg TM iznad ove. Fosfora je takođe neophodno 20 g, s tim da se potrebe povećavaju za 2 g na svakih daljih 100 kg telesne mase . Previše Ca u obrocima nije poželjno, posebno kod starijih grla, jer može da izazove okoštavanje kostiju kičmenog stuba. Zbog toga, kada se daje lucerkino ili seno d rugih leguminoza, smešama koncentrata nije potrebno dodavanje mineralnih hraniva kao izvora Ca. Ostale potrebe u makro i mikroelementima , kao i vitaminima , obezbeđuju se mineralno - vitaminskim dodacima - premiksima , čije je korišćenje obavezno.

Tabela 1. Preporuka za broj plotkinja po biku

Korišćenje
Veoma je važno u kojem će uzrastu priplodnjak početi da se koristi za pripust i koliko plotkinja treba da mu se dodeli u toku godine ili sezone pripusta. Mladi bikovi ne bi trebalo da se koriste za pripust pre navršenih 15 meseci, bolje sa 18, ali i tada samo za pripust iz ruke, sve do 2 godine uzrasta. Manji broj plotkinja po biku odnosi se na sezonski pripust kada se, na primer, želi teljenje krava u rano proleće, a veći pri ravnomernom parenju u toku godine i za bikove u dobroj kondiciji. Haremsko parenje više iscrpljuje bikove, pa je bolje primenjivati individualno - iz ruke. Kontrolisano razmnožavanje isključuje primenu slobodnog - divljeg parenja.
Broj pripusta po biku zavisi od njegovog uzrasta , telesne razvijenosti, kondicije i načina parenja. Za mlade bikove p reporučuju se 2 do 4, a za odrasle od 4 do 12 skokova u toku nedelje. Bikovi u dobroj kondiciji mogu dnevno da imaju dva-tri, izuzetno tri - četiri skoka, ali posle toga mora da odmaraju dan-dva. Između skokova u toku jednog dana treba za prođe najmanje 6 časova.
Obično ne postoje podaci o toku teljenja za bikove koji se koriste u pripustu. Zbog toga, za oplodnju junica treba birati priplodnjake više izdužene i manjih telesnih širina, a ne suviše duboke i teške. Time će se, u dobroj meri, izbeći teška teljenja i gubici teladi i plotkinja.

Rukovanje i smeštaj
Bikovi u pripust u treba obavezno da imaju nosnu alku, i da se pri njihovom vođenju koristi štap, bez obzira na to što deluju mirno . Dešavalo se, naime , da su bikovi povredili ili usmrtili osobe koje su njima rukovale, a nisu se ovoga pridržavale. Najbolje je da se bikovi drže slobodno, u čvrsto građenim boksovima s prostranim ispustima. Ako s u vezani, neophodno je da im se obezbedi šetnja u toku dana, bilo u ispustu ili vođenjem. Da bi se sprečilo prerastanje i deformisanje papaka, neophodno je njihovo korigovanje. Broj korekcija u toku godine zavisi od toga koliko se papci troše .

Evidencija
I za prirodno parenje treba da se vodi uredna evidencija. Vlasnik bika dužanje da vodi dnevnik pripusta i da sve pripuštene plotkinje uvede u pripusni spisak. Ovi podaci služe da se utvrdi sposobnost oplodnje bika i izračuna njegova priplodna vrednost u biološkom i, eventualno, u progenom testu. Oni su, takođe, osnova za utvrđivanje porekla potomaka i pravljenje plana oplodnje njegovih kćeri po linijama priplodnjaka.

Selekcijski i proizvodni aspekti pripusta
Mada je primena veštačkog osemenjavanja učinila najveći napredak u oplemenjavanju goveda, još uvek u oko 95% svih tovnih stada u svetu u praksi je pripust. To je uglavno m zbog toga što je, u pogledu organizacije i troškova, p ripust jednostavniji i jeftiniji način oplodnje krava i junica. U uslovima dobre pripremljenosti priplodnjaka i plotkinja i njihovim pravilnim korišćenjem, često obezbeđuje i veći stepen koncepcije u stadu. U mlečnom govedarstvu, međutim, veštačko osemenjavanje ima višestruki značaj u genetskom poboljšanju. Ono omogućuje da se nasleđe najboljih ili više dobrih bikova koristi na većem delu populacije, što nije slučaj s pripustom. Ipak, čak i danas, unekim najrazvijenijim zemljama Evrope, pripust je u upotrebi na pojedinim mlečnim farmama, kao jedan od instrumenata izbora u smanjenju troškova oplodnje plotkinja, najčešće priplodnih junica. Zbog toga što se u većini za p ripust koriste neispitani bikovi, vlasnici mlečnih stada koji ga praktikuju treba da računaju na mogućnost veće pojave sledećih nepovoljnih efekata u proizvodnji:
• Opadanje kvaliteta stada. Određene inostrane analize pokazale su da su krave koje su poticale iz prirodnog p ripusta imale za oko 1400 kg manju laktacijsku mlečnosti slabiji kvalitet mleka od grla iz veštačkog osemenjavanja;
• Veća proporcija teških teljenja, posebno kod prvotelki. To može doneti značajne gubitke teladi i plotkinja;
• Slabiji kvalitet vimena . Dugoročno, zbog toga se mogu očekivati nepovoljni ekonomski rezultati;
• Pojava kongenitalnih anomalija. Bikovi za veštačko osemenjavanje pružaju u tom pogledu visok stepen sigurnosti;
• Problemi u menadžmentu stadom. Pri korišćenju haremskog parenja, teško je tačno odrediti datum oplodnje, zasušenja i teljenja.

Na kraju, ne treba isključiti i rizik od povrede vlasnika ili osobe koja hrani , neguje i rukuje bikom pri pripustu.

Prof. dr Georgi Antov

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu