Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:18130
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:14338
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:666
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:236
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Magazin AGRAR
 •  [svi tekstovi]

BUŠA

Piše: Magistar Srđan Stojanović, šef odseka za genetičke resurse, Sektora za razvoj sela i poljoprivrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Magistar Srđan Stojanović

Buša je domaća primitivna rasa, u prošlosti gajena gotovo u svim krajevima naše zemlje. Sve do sredine dvadesetog veka, govedarska proizvodnja u Srbiji bazirana je na Brachicer om tipu. Adametz (1895) je smatrao, da je upravo buša autohtono goveče Balkanskog poluostrva i nazvao je ilirsko goveče. Sve do II svetskog rata, Brahiceri tip goveda je bio dominantan na ovim prostorima (Ogrizek, 1941). Tokom dvadesetog veka, konstantnim meleženjem, buša je dovedena na ivici nestanka. Danas se u našoj zemlji gaji pretežno u brdsko-planinskim predelima (Vlasina, Prokuplje, Priboj, Prijepolje, Dimitrovgrad, Tutin i Novi Pazar), dok se u tragovima nalazi i u Vojvodini (Subotica, Kovin). Osim u Srbiji, nalazi se i u susednim zemljama, skoro na čitavom Balkanskom poluostrvu (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Grčka i Makedonija). To je izrazito sitno goveče, kombinovanih proizvodnih osobina, skromna u pogledu ishrane, nege i smeštaja i drži se pretežno ekstenzivno. U proleće goveda se izvode na pašnjake, gde borave do kasno u jesen. Zimska ishrana je dosta skromna, a koristi se uglavnom: slama, kukuruzovina i nešto sena uz neznatno prihranjivanje koncentratom. Zbog uslova u kojima egzistira ima veoma snažnu i grubu konstituciju, dobro se prilagodjava uslovima sredine, a odlikuje se i otpornošću na zarazne i parazitske bolesti.

Buša

Spada u sitne rase goveda. Prosečna visina grebena odraslih mužjaka u proseku iznosi 110 cm, a ženki 100 cm. Prosečna telesna masa kreće se izmedju 280-350 kg. Buša spada u kasnostasne rase goveda. Polnu zrelost postiže sa 15-18 meseci, a priplodnu zrelost sa 26-30 meseci. Porast i razvitak završava sa 3-5 godina, a za priplod se može koristiti i do 12 godina. U odnosu na boju postoje različiti sojevi buše: crni, polimski (rujavi), crvenometohijski, sivi (Belić,1988). Kako navode Čobić i sar. (1997), najdetaljnije proučavanje buše kod nas izvršio je Mitrović (1939), kod crvenog metohijskog govečeta. Isti autor je u svojim istraživanjima konstatovao dva tipa buše, od kojih je prvi ostao nepromenjen, dok je drugi tip u vidu meleza brahicernog crvenog metohijskog govečeta i simentalske rase.

Buša

Mlečnost kod buše je slabo izražena, ali u odnosu na njenu telesnu masu i uslove držanja je zadovoljavajuća. Za vreme jedne laktacije, prosečno daje oko 1000 kg mleka sa 5% masti.

Buša

Prema statusu ugroženosti, u Republici Srbiji, buša se ubraja u grupu ugroženoodrž ive rase (Stojanović i Pavlović, 2003). Populacioni trend je u porastu. Glavna lokacija je na teritoriji opština Novi Pazar i Tutin (Stojanović, 2006).

Buša

Organizovan rad na očuvanju buše započet je krajem 1994. godine, identifikacijom i popisom postojećih grla. Identifikacija još uvek nije završena, jer se identifikuju sva grla koja po fenotipu odgovaraju buši. Osnovne selekcijske službe i stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu su dali veliki doprinos u identifikaciji preostalih grla, kako bi se stavila pod kontrolu i uključila u program očuvanja genetičkih resursa. Naime, današnje aktivnosti na očuvanju buše preduzete su u skladu sa Konvencijom o biodiverzitetu i Globalnom strategijom FAO o konzervaciji i očuvanju genetičkih resursa domaćih životinja

Buša

Centralna matična knjiga (Herdbook), za sada ne postoji, ali se određeni podaci o poreklu nalaze u databazi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Upravi za veterinu i Odseku za genetičke resurse). Može se zaključiti da buša nije dovoljno proučena, posebno iz oblasti molekularne biologije, genetskih markera i mapiranja gena, što pruža veliku mogućnost za eventualno iskorišćavanje dobijenih rezultata u budućnosti (Stojanović,2005).

BASF - hemijska industrija
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu