Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22634
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22588
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:750
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:1231
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Magazin AGRAR
 •  [svi tekstovi]

Ekonomska opravdanost gazdinstava usmerenih na organsku proizvodnju

PROIZVODNJA ZDRAVSTVENO BEZBEDNE HRANE U EVROPSKOJ ZAJEDNICI

Organska proizvodnja

Od ukupne površine radi proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, u okviru Evropske zajednice, na pojedine zemlje otpada sledeći udeo: Italija 29%, Nemačka 18%, Austrija 13%, Francuska 9%, Španija 8%, Velika Britanija 4%, Belgija 1% itd. U Austriji se, na primer, ovom proizvodnjom bavi oko 15 000 prozvođjača, a takva gazdinstva imaju prosečnu površinu od 18 hektara. U Evropi ova proizvodnja uvećava se, godidišnje, za oko 30%. Samo u Francuskoj biva godišnje oko 600 novih proizvodjača zdravstveno bezbedne hrane (u 1999. g. vrednost prometa ovih proizvoda iznosila je 4 milijarde franaka).

Uspešan razvoj i ekonomska snaga gazdinstava, zavisi od brojnih eksternih i internih faktora, veličine i stepena korišćenja proizvodnih faktora, kao i od strukture i intenziteta proizvodnje. Osnovni, mada ne dovoljan kriterijum veličine gazdinstva, čini korišćena obradiva površina. Prema njoj se određuju kapaciteti ostalih proizvodnih faktora, tehničkih sredstava za proizvodnju, broj grla stoke i sl. Takođe, od raspoložive obradive površine zavisi visina investicionih ulaganja, kapacitet i stepen korišćenja raspoložive radne snage, obim i vrednost proizvodnje i visina ostvarenih ekonomskih rezultata na gazdinstvu.

U uslovima intenzivne (konvencionalne) poljoprivredne proizvodnje akcenat je na kvantitetu, odnosno većem obimu proizvodnje, dok se u uslovima organske proizvodnje prioritet da je kvalitetu dobijenih proizvoda i očuvanju prirodnih resursa, a posebno zemljišta kao najvažnijeg faktora za obavljanje poljoprivrede. Prema tome, cilj poslovanja u organskoj proizvodnji glasi: Maksimalan ukupni ekonomski rezultat gazdinstva, pod uslovom dostizanja ekološkog optimuma.

Organska proizvodnja

Obim proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu usmerenom na organski način proizvodnje se najčešće smanjuje zbog: smanjivanja visine prinosa u biljnoj proizvodnji, kao posledica izostavljanja ili bitnog redukovanja upotrebe mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja; smanjenja obima govedarske proizvodnje zbog smanjenja količine proizvedene voluminozne stočne hrane na gazdinstvu ili nabavke hrane sa strane u cilju zadržavanja istog broja grla; povećanog utroška ljudskog rada, a za pojedinje proizvodnje i veće angažovanje mehanizacije.

Međutim, ekonomska efikasnost gazdinstava usmerenih na organsku proizvodnju, u odnosu na konvencionalnu, se ne smanjuje, zbog postizanja znatno većih prodajnih cena gotovih proizvoda. Ovi proizvodi su u SAD skuplji preko 70%, pa čak i 2-3 puta, kao npr. jaja.

Ostvarenje znatno viših prodajnih cena organski dobijenih proizvoda na tržištu razvijenih zemalja svakako je rezultat srazmerno visoke kupovne moći velikog dela potrošača, ali i još uvek dostignute srazmerno male ponude ovako proizvedenih prehrambenih artikala.

Da bi usmerili svoja gazdinstva na organski način proizvodnje, poljoprivrednici moraju unapred da procene potencijalne rizike i mogućnosti njihovog izbegavanja ili ublažavanja. Među brojnim rizicima, sa aspekta ekonomske opravdanosti i stimulacije za organskom proizvodnjom, važno je da procene:

- Da li će ostvareni nivo prodajnih cena dobijenih proizvoda moći da nadoknadi izgubljenu korist nastalu smanjenim obimom proizvodnje? - Da li će nivo potražnje za organski dobijenim proizvodima moći da obezbedi odgovarajući nivo dobiti?

- Da li će i u kojoj meri za njihovo brzo preusmeravanje na organski način proizvodnje biti omogućene stimulativne mere agrarne politike, dodatne subvencije i slično?

Prema tome, neophodno je da se pre procesa proizvodnje sastavi planska kalkuacija cene koštanja po jedinici planiranog proizvoda. U suštini, potrebno je da se isplaniraju troškovi proizvodnje po jedinici prinosa: materijal (seme, đubrivo i dr.); rad sredstava mehanizacije; rad radnika (stalnih i sezonskih); premija osiguranja; kamate, doprinose i dr.

Na osnovu utvrđene cene koštanja, može da se dobije odgovor na pitanje: Koja je to najniža prodajna cene gotovih proizvoda pri kojoj je, sa aspekta prozvodjača, organska proizvodnja ekonomski opravdana? Sve dok je cena koštanja niža od prodajne cene, proizvodnja je prihvatljiva. Što je ova razlika veća, utoliko je proizvodnja obavljena sa većim ekonomskim uspehom.

Međutim, koliko će prodajna cena nekog proizvoda biti veća od cene koštanja zavisi od konkurentnosti, ponude, potražnje, pariteta i dr. Pored povoljnijih prodajnih cena, u SAD i zemljama Ekonomske Unije, poljoprivredni proizvođači su stimulisani određenim subvencijama. U cilju očuvanja i zaštite zivotne sredine, farmeri koji se opredele za organsku proizvodnju, dobijaju finansijsku podršku od strane države u periodu od pet i više godina.

Stepen ekonomske efikasnosti proizvodnje na gazdinstvu se može proceniti kroz ekonomičnost i rentabilnost proizvodnje i produktivnost rada. Ekonomičnost podrazumeva stepen korisnog dejstva utroška proizvodnih faktora u procesu proizvodnje. Što je utrošak proizvodnih faktora za dobijeni obim proizvodnje manji, to je njihova ekonomičnost veća i obrnuto. Merenje stepena ekonomičnosti pojedinih linija proizvodnje ili gazdinstva u celini, moguće je utvrđivanjem odnosa između vrednosti proizvodnje i učinjenih troškova proizvodnje. Rentabilnosti predstavlja efektivnost uloženih sredstava za proizvodnju, a najčešće se iskazuje preko stope rentabilnosti, kao iznos ostvarene dobiti na svakih 100 dinara uloženih sredstava. Produktivnost rada predstavlja ostvarene rezultate poslovanja u odnosu na obim uloženog ljudskog rada. Prema tome, stepen produktivnosti rada izražava utrošak časova ljudskog rada po jedinici dobijenog proizvoda ili obrnuto, količinu dobijenog proizvoda po jedinici ljudskog rada. Merenje ekonomičnosti i rentabilnosti proizvodnje i produktivnosti rada na poljoprivrednim gazdinstvima, predstavlja osnovu za kompleksnu i objektivnu ocenu ostvarene ekonomske efektivnosti proizvodnje.

Piše: Prof.dr Zorica Sredojević Institut za agroekonomiju, Poljoprivredni fakultet, Beograd – Zemun.

BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu