Prva internet berza posvecena poljoprivredi. - ADVERTS FROM SERBIA AGRICULTURE WORLD
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [ Po rubrikama ] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Email:
 *
Lozinka:
 * 
Zapamtite prijavu na ovom računaru !
  Registrujte se i unesite vaše oglase.   Registracija
  I ako ste registrovani korisnik sajta da bi ste uneli vase oglase morate da se prijavite.   Prijava
  Pogledajte unete oglase.   Oglasi
  Pogledajte oglase sortirane po rubrikama.   Oglasi po rubrikama
  Pogledajte firme i delatnosti u adresaru.   Adresar
  Unesite neogranicen broj oglasa.   Unos oglasa
  Prijavite vasu delatnost, preduzece u adresar   Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti poljoprivrede.
  Pogledajte tekstove raznih autora.  Autorske strane
STATISTIKA OGLASA
  Trenutni broj registrovanih korisnika sajta  Broj korisnika:22634
  Koliko ima oglasa u nasoj bazi  Broj oglasa:22588
  Koliko ima unetih firmi u adresaru  U adresaru:750
  Koliko je trenutno posetilaca na sajtu.  Na sajtu:1225
......
AUTORSKI TEKSTOVI

Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana.

AUTOR TEKSTA: Magazin AGRAR
 •  [svi tekstovi]

Animalni genetički resursi u Republici Srbiji

Piše: Magistar Srđan Stojanović, šef odseka za genetičke resurse, Sektora za razvoj sela i poljoprivrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Srđan
Stojanović

Stalni porast broja stanovnika, s kojim se svet danas suočava, zahteva aktiviranje svih živih resursa u cilju proizvodnje dovoljnih količina hrane. Životinjski resursi su čitav prethodni vek unapređivani u pravcu veće i kvalitetnije proizvodnje animalnih proizvoda. Selekcijom i raznim metodama ukrštanja rasa i sojeva, uglavnom se dolazilo do postavljenih ciljeva u proizvodnji. Na taj način, stvorene su brojne visoko produktivne rase, koje su svoje proizvodne potencijale mogle iskazati samo u dosta poboljšanim uslovima ishrane, smeštaja i nege. Uslovi proizvodnje bivali su sve više kontrolisani od strane čoveka-odgajivača, a karakter proizvodnje je ličio na industrijski. Novostvorene rase su postajale sve više zavisne od čoveka, sve manje otporne i često nisu mogle opstajati u uslovima, u kojima su bez problema prethodno boravile rase od kojih su nastale. Modernizacija i industrijalizacija stočarske proizvodnje u drugoj polovini dvadesetog veka, uslovila je da u svetu dođe do nestajanja velikog broja starih, primitivnih, nisko produktivnih, ali uglavnom otpornih rasa i sojeva domaćih životinja. Depopulacija planinskih predela, kao i zapostavljanje i napuštanje stočarske proizvodnje u marginalnim područjima, u kojima nisu mogle proizvoditi visoko produktivne rase, takođe je vodilo nestajanju brojnih rasa i sojeva domaćih životinja.

Animalni genetički resursi
u Republici Srbiji

Današnje marginalne oblasti u Republici Srbiji, za poljoprivrednu-stočarsku proizvodnju, imale su u prošlosti daleko veći značaj, s obzirom da se u njima odvijalo stvaranje različitih rasa domaćih životinja. Planovi za revitalizaciju proizvodnje u današnjim marginalnim oblastima, kao i zaslanjenim zemljištima i trsticima su i dalje aktuelni. Realizacija ovih planova, mogla bi se izvesti putem uvođenja proizvodnijih rasa domaćih životinja ili putem korišćenja autohtonih genotipova iz lokalnog rezervoara životinjskih genetičkih resursa. Valorizacija proizvodnje sa autohtonim rasama, moguća je samo uz niska ulaganja u proizvodne sisteme, posebno ako se proizvodnja kvalitetne hrane podvede pod stroge standarde ekološke proizvodnje i proizvodnje sa geografskim poreklom. Tradicionalna stočarska proizvodnja, zasnovana na autohtonim rasama, predstavlja i deo potreba zaštite kulturnog nasleđa. Zajedničko očuvanje životinjskih genetičkih resursa, u sklopu sistema zaštite kulturnog nasle|a, najbolji je put povezivanja stanovništva sa svojim materijalnim i duhovnim kulturnim nasleđem. Ovakva integrisana zaštita, preko formiranja etnokompleksa, potpunu valorizaciju mogla bi dobiti kroz ruralni turizam.

Animalni genetički resursi
u Republici Srbiji

U cilju povećanja proizvodnje animalnih proizvoda, pre svega mleka i mesa, tokom višedecenijskog rada u 20-om veku, sprovođene su odgovarajuće odgajivačko-selekcijske mere u Republici Srbiji. Tim merama su favorizovane produktivnije rase, kao i pojedine linije i familije unutar njih. Istovremeno je veličina populacije autohtonih rasa bivala sve manja i često je dolazilo do parenja u srodstvu (inbreeding), čime se povećavala homozigotnost unutar populacije i nastajala realna opasnost od gubljenja pojedinih gena. Tako su pojedine rase u potpunosti potisnute pretapajućim ukrštanjem. Planski rad na očuvanju autohtonih rasa, započet je u poslednji čas i postao je obaveza. Formirani su nukleusi sa odgovarajućim brojem životinja (in situ konzervacija). Populacioni trend autohtonih rasa domaćih životinja je na taj način stabilizovan ili je bio u porastu. U budućnosti bi bilo neophodno ovladati tehnologijom dobijanja i kriokonzervacije embriona za sve autohtone rase i započeti sa ex situ konzervacijom Sam pojam animalnih genetičkih resursa označava sve vrste, rase i sojeve koje imaju naučni, kulturni i ekonomski značaj za jednu državu (definicija FAO). Posebnu pažnju treba posvetiti konzervaciji autohtonih rasa domaćih životinja, zbog opasnosti od njihovog izumiranja i nestanka. Ove rase predstavljaju važan izvor genetskog potencijala (geen pool), za budući rad u stočarstvu.

Animalni genetički resursi
u Republici Srbiji

U svetu od ukupno 40 vrsta domaćih životinja, njih 14 učestvuje sa preko 90% globalne animalne proizvodnje. Interes za očuvanjem globalnog biodiverziteta potvrđen je na Svetskom samitu o održivom razvoju i zaštiti život-ne sredine, (jun 1992. Rio de Žaneiro), kada je preko 165 država potpisalo Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti. Konvencija je ratifikovana 05.11.2001. godine u tadašnjem Saveznom Parlamentu. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO), prihvatila je odgovornost da vodi, koordinira i izveštava o globalnom očuvanju AnGR. FAO je 1996. godine, razvio Globalnu Strategiju očuvanja farmskih AnGR, da bi pomogao državama da se organizuju na poslovima upravljanja i očuvanja AnGR. Osnovni elementi Globalne Strategije su: identifikacija, opis, razvoj i praćenje, konzervacija jedinstvenih i ugroženih rasa, iskorišćaavanje, obuka kadrova i povećanje međunarodnih komunikacija i pospešivanje javnog mnjenja. Aktivnosti na očuvanju AnGR, čak i sa vrlo ograničenim kapacitetima su veoma značajne, jer razvoj akcionih planova tako postaje jedan tekući proces, koji će evoluirati, da bi tokom vremena ovi planovi postali obimniji.

Animalni genetički resursi
u Republici Srbiji

Najvažniji razlozi (Stojanović i Pavlović, 2003) koji su doveli do erozije i gubitka genetičkog diverziteta domaćih životinja su: 1. Uvođenje egzotičnih rasa u proizvodnju 2. Loša poljoprivredna politika 3. Ograničenje razvoja na svega nekoliko rasa 4. Promene zahteva tržišta 5. Degradacija ekosistema 6. Prirodne katastrofe 7. Politički nemiri i nestabilnost Glavne aktivnosti koje se odnose na upravljanje i konzervaciju AnGR u narednom petogodišnjem periodu (Stojanović, 2005), treba da se odnose na: 1. Očuvanje sadašnjeg načina finansiranja i mobilizacija novih finansijskih resursa 2. Razvoj legislative i harmonizacija sa propisima EU 3. Uključivanje novih tehnologija konzervacije (pre svega koje se odnose na ex-situ) 4. Razvoj naučnih istraživanja (DNA mikrosateliti itd.) 5. Rad na izgradnji kapaciteta (ljudskih i infrastrukturnih) 6. Rad na popularizaciji AnGR (izložbe stoke, sajmovi, izdavanje brošura, saradnja sa medijima) 7. Razvoj tržišta za animalne proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom (PGO), dobijenih od autohtonih rasa 8. Razvoj agro-turizma (u zaštićenim oblastima, parkovima prirode itd.) 9. Rad na zaštiti prava farmera, zaštiti intelektualne svojine, podele koristi (međunarodni sporazum o AnGR) 10.Nastavak saradnje na globalnom i regionalnom nivou.

Animalni genetički resursi
u Republici Srbiji
Animalni genetički resursi
u Republici Srbiji
BASF - hemijska industrija
HRANA PRODUKT
FUNGI CONTACT – je najveæi   i   najpotpuniji Internacionalni internet katalog /poslovni adresar za biznis sa peèurkama. Katalog trenutno sadži preko 3.000 firmi iz više od 50 država, i njime su obuhvaæeni svi aspekti (uzgajivaèi, otkupljivaèi, preradjivaèi, izvoznici, uvoznici, distributeri, posrednici, experti . .) poslovanja sa peèurkama ( divlje peèurke, gajene peèurke, tartufi, medicinske peèurke, oprema, micelijum, kompost...) .
CerkezNET - razvoj kompjuterskih programa, internet prezentacija, web dizajn ...
[ Registracija ] [ Prijava ] [ OGLASI ] [Po rubrikama] [ VAŠI OGLASI ] [ ADRESAR ] [ VAŠA FIRMA U ADRESARU ] [Pretraga sajta] [ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

YU link - besplatna razmena banera
Kliknite ovde za vise informacija
www.yulink.co.yu